Београд – Сезона слава је почела, а ове године за најскромније славље потребно је издвојити минимум 30.000 динара из већ исцеђеног кућног буџета. Без обзира на то да ли је слава посна или мрсна, храна и пиће за двадесетак гостију, домаћину ће из џепа „избити“ готово две трећине месечног „просека“ запослених.
А ако се минималном износу додају специјалитети од меса, прасеће и јагњеће печење, суви врат, печенице, сир, руска салата, чорба са телетином или пилетином, пите, торте, колачи, слани ролати, квалитетна вина и виски (који се последњих година износи на трпезу), рачун може и да се удвостручи. За овако пуну трпезу ваља издвојити до 80.000 динара, односно две просечне месечне зараде, показује рачуница. Тако, они који зарађују око 30.000 динара, а њих је две трећине у Србији, због кућног свеца могу и да „банкротирају“ и потом месецима излазе из минуса и враћају позајмице.
„Ипак, народ тако не калкулише и упркос малим платама на славској трпези не сме ништа да зафали“, каже Милица Тодоровић, продавачица у једном од великих београдских маркета, која слави Св. Луку.
„У овој беспарици спас су чекови, а после ће се тек размишљати како да се измири трошење преко сваке мере и покрића. Муштерије углавном не шкртаре јер је важно да се гости дочекају с укусном и с љубављу припремљеном трпезом.“
Многе породице које ових дана припремају славе, гледају, међутим да уштеде, нарочито на месу, купујући намирнице у великим трговинским ланцима, посебно на „акцијским снижењима“. Највећи издатак славске трпезе свакако је печење. За килограм свеже прасетине треба издвојити од 450 до 530, јагњетина достиже и 620 динара. На то иде издатак за печењаре, по килограму се узима од 40 до 80 динара, како која. Сокови, минерална вода, вина и жестока пића могу да се пазаре повољније у мегамаркетима, ако се купују већа паковања.
Трговци иначе помно прате календар слава и готово свакодневно најављују специјалне понуде. Уочи славља многи прометници су заједно са добављачима цене освежавајућих, али и алкохолних пића, у просеку од 10 до 15 одсто.
„Сваке године у периоду слава организујемо, у договору са добављачима, акцијска снижења, и готово је правило да потрошачима тада нудимо јефтиније месо, рибу, сиреве, салате, колаче и наравно освежавајућа пића“, истичу у набавној служби једног великог трговинског ланца.
Кетеринг на столу
Кетеринг фирме припремају све што је потребно за славску трпезу. Од предјела и главног јела – прасетине и јагњетине, па до торти и ситних колача. Цене се према дубини џепа крећу од 1.300 динара по особи за славе на „шведски“ начин, која подразумева махом предјела и колаче, па до 2.500 по особи за комплетан традиционални оброк.
Бахатост у јелу и пићу није у духу крсне славе
На дан крсне славе на трпези око које се окупљају укућани и њихови пријатељи требало би да буду послужени љубав, молитва, праштање и захвалност Богу и светитељу заштитнику. Све остало је у духовном смислу – небитно.
Овако у Српској православној цркви тумаче обичај нашег народа да на дан посвећен светитељу заштитнику куће приређује гозбе које са вером немају баш много везе. Молитва и захвалност у већини домова остаје у сенци неумерености у јелу и пићу. Бахатом и пренаглашеном обележавању слава последњих година допринела је и мода слављења и позивања великог броја гостију, због чега куће и станови постају мали, па се обичај све чешће сели у – кафану.
„Изобиље специјалитета, позивање великог броја гостију, бахаћење, претерано весеље и свака друга пренаглашеност није у духу крсне славе“, објашњава ђакон Мирослав Јелић.
„Суштина славе је у захвалности Богу, а не уживању у јелу и пићу. Прослава крсног имена никако не сме да се претвори у голи пир, налик свим осталим гозбама.“
Славу чине свећа, колач, жито, вино и наравно икона светитеља заштитника. На све остало свечари би требало да гледају само као на трпезу љубави, за којом се осим хране деле и блискост, љубав и узајамно поштовање. Вишедневне припреме, спремање хране, велики број гостију који се очекује, обележавање славе у већини домова претвара у својеврсну трку којом царују нервоза, ужурбаност и бахатост.
„Госте домаћин на дан славе прима у кућу чиста срца, радостан што са њиме деле Божју благодат, а не да би чинили бројно стање или зато што је обавезан према њима „, објашњава Јелић навику честу у нашем народу да се на славу позива велики број гостију.
Основно непознавање вере, али и помодарство и гастрономске навике учинили су да се последњих година и у данима најстрожег поста на славној трпези нађе и мрсна храна. Прасетину на трпези несавесни свечари објашњавају народним обичајима и веровањима, иако су они потпуно супротни духу и учењу православља.
Колач, жито, свећа
Славу колач, свећа, жито и вино главна су обележја славе. Да би се нашли на славском столу домаћина, потребно је издвојити најмање око 1.600 динара. Воштане свеће средње величине коштају од 300 динара, па навише. Ако домаћица умеси колач, и сама направи жито могла би да уштеди и до 500 динара. У славски трошак треба урачунати и „водицу“ и „колач“ и част свештенику, по принципу „колико ко може да да“.
Помодарство не јењава
Масовно и бахато слављење крсног имена последњих година објашњава се помодарством које не јењава још од деведесетих година. Велики број породица, које се сматрају православним, прослављају крсно име иако не одлазе у цркву нити им свештеник улази у кућу. Није мало ни свечара који славско жито и колач на дан славе не односе у цркву, што се сматра саставним делом молитвеног слављења.
Раде Драговић / Д. Маринковић / Новости
