Станари зграде у ужичком насељу Доварје утрошену енергију плаћају три-четири хиљаде динара месечно, и то само у сезони.
Ужице – Зову је зграда јефтиног грејања. Има 14 станова, усељена је пре три и по године и налази се у ужичком насељу Доварје, на почетку главне градске улице, Димитрија Туцовића.
Ужице: зграда у којој је јефтино грејање Фото С. Јовичић
У том здању упадљиво жуте боје станаре од грејања „глава не боли“: рачуни су знатно мањи него у другим овдашњим стамбеним зградама. Док топлане за станове осредње величине грувају месечне износе од шест-седам хиљада динара које грађани плаћају свих 12 месеци у години, станари овог здања – које, кажу срећом, није повезано с топланом већ се загрева на гас – издвајају по две, три или четири хиљаде динара месечно. И то уз плаћање само током пет-шест месеци коришћења, колико траје зимска сезона. А пријатно им је у становима и кад студен стегне.
Имамо срећу да смо поштеђени превеликих трошкова за грејање, веле нам станари ове зграде, па заслуге за то придају свом комшији Срђану Радаковићу који је ово здање и подигао. Срђан је архитекта, ову зграду направио је на парцели свог деде (где је некад била кућа), па потом станове у њој продавао. И он сада са породицом живи у једном од ових станова, ту му је и пословни простор.
– С намером да решим стамбено питање своје породице, будући да смо пре тога становали приватно, ушао сам у овај скуп и захтеван подухват. Било је, наравно, великих улагања у цео овај објекат, инфраструктуру, изолацију, систем грејања и све друго, с тим што се продајом станова, а продати су по цени од око 800 евра по квадрату, све то отплатило и наш стамбени проблем смо решили. Трудио сам се да зграда буде квалитетно саграђена. Нисмо штедели на хидро и термо изолацији, нити на конструкцији здања (бетон, арматура и остало). Искористили смо и повољан положај зграде чија је јужна страна осунчана, па ту поставили највише прозора тако да и зимско сунце већину станова додатно загрева. Фасада на објекту је од стиропора дебљине осам центиметара, а столарија алуминијумска са термопрекидом. У сваки стан понаособ уграђен је гасни котао и гасомер, свако има свој прикључак. Није заједнички за целу зграду, што се показало исправним, јер станари сами подешавају грејање према својим потребама. Сва та улагања ишла су, наравно, на терет инвеститора – наводи Срђан Радаковић.
У Ужицу се гас као енергент користи за домаћинства тек од пре три-четири године. Ова зграда била је прва на градском подручју која се прикључила на гас. – Уочи градње, намеравали смо да нас греје градска топлана, али није било могућности за прикључак. Определили смо се онда за грејање на гас, да платимо колико утрошимо, те направили пун погодак. Уштеде су нам видне, тај енергент има брзу прилагодљивост у односу на друге, а чисто нам је, не гуши нас дим из котларнице – сумира Радаковић.
То потврђују и остали станари у згради. Ово је, иначе, здање млађих породица, зграда беба, како нам рекоше. Рађају се новорођенчад све више у њој последњих година. Једна од таквих је и млада породица Конатар, где су, како кажу, за јануар грејање платили само око три хиљаде динара. У суседном стану, код породице Ракоњац, домаћица Рада каже да су платили око четири хиљаде. Знају сви они колико други у граду издвајају за грејање, па су задовољни.
А у фирми „Ужице гас“, која овај град гасом снабдева, потврђују да је жута зграда са Доварја међу оним с најнижим рачунима за грејање. Директор те фирме Милан Секулић ово илуструје и подацима о томе колико су у јануару за утрошени гас платили њени станари: рецимо, једна породица свега 2.013 динара (за мањи двособан стан), а остали између 3.000 и 4.500. Највише плаћају Радаковићи (и до 11.000 месечно у сезони), али је њихов простор двоструко већи од осталих.
Извор: Танјуг
