Канцеларија ловаца на нацисте тражи 37 чувара из логора, од којих један живи и у Хрватској, због чега ће бити покренут нови талас судских процеса у Њемачкој.
Главна канцеларија за откривање нацистичких злочинаца у Лудвигсбургу објавила је прошле недјеље да је завршила предистраге против више десетина бивших чувара у нацистичким концентрационим логорима, а један случај се директно повезује и с Хрватском. Како пише „Јутарњи лист“, у Њемачкој их је 30, остали су у Аустрији, Бразилу, САД, Пољској и Хрватској.
Наиме, како је саопштио директор канцеларије, виши тужилац Курт Шрим, уз 30 окривљених који живе у Њемачкој, истражитељи су идентификовали још седам особа на разним континентима, а један од њих живи у Хрватској.
Сви окривљени терете се за кривична дјела помагања у убиствима као чувари у конц-логору Аушвиц-Биркенау.
Нико од њих није до сада сносио никакву одговорност, иако се за неке знало гдје живе, највише због става Врховног суда СР Њемачке из 1969. године у случају Аушвиц да сваком чувару концентрационог логора мора бити доказана лична кривица да би био осуђен за помагање у убиствима, што је у многим случајевима било немогуће доказати.
Канцеларија из Лудвигсбурга сада ће подијелити 30 случајева из Њемачке надлежним тужилаштвима у покрајинама у којима окривљени чувари живе, али ће се обавити и процјене тога да ли здравствено стање појединих окривљених уопште допушта да буду процесуирани, јер најмлађи има 87, а најстарији чак 97 година.
Ко је бивши чувар из Аушвица којег су ловци на нацисте из Лудвигсбурга успјели да идентификују у Хрватској, за сада није процурило у јавност.
Иако је лист с тужиоцем Шримом покушао телефоном да ступи у контакт и послао му упит и писаним путем везано за откривање нацистичког злочинца с пребивалиштем у Хрватској, из његове канцеларије засад није добијен никакав одговор.
У сваком случају, даља поступања и према њему, као и према осталим окривљенима изван Њемачке, одредиће тамошњи савезни Врховни суд.
Једна од могућих варијанти је да се за наводним нацистичким злочинцем у Хрватској распише европски налог за хапшење.
Међутим, Хрватска не би могла да га изручи док је на снази актуелни закон популарно назван Лекс Перковић, јер је злочин почињен прије августа 2002. године, а овај закон ограничава примјену европског налога на злочине који су почињени послије тога, пише „Јутарњи лист“.
Измјену тог закона тражи Европска комисија, од када је Хрватска ушла у ЕУ, 1. јула ове године.
