У селу Соколовићи, надомак Рудог, родног мјеста чувеног Мехмед-паше Соколовића, умро је у 88. години Љубо Кириџић, посљедњи потомак великог везира.
Љубо је до смрти живио у великој немаштини, у трошној кући без струје. Деценијама је свим намјерницима с поносом причао разне догађаје из живота славног претка.
Сеоце из ког је као јањичар у Турску одведен Мехмед-паша дјелује уснуло и пусто. Остали су у њему углавном старци, младих готово и нема, а годинама се овде није чуо плач новорођенчета.
Љубина родбинска веза с чувеним турским војсковођом није му помогла да има удобнији живот. Деценијама је с поносом причао свима који су походили Соколовиће о свом претку, показујући им рушевине породичне куће Димитрија Соколовића, Мехмедовог оца.
Љубо Кириџић је за живота причао да се 1943. код њега у селу Раванци, које се наслања на Соколовиће, крио командант четничког покрета Дража Михаиловић, с којим се он руковао у зору 13. марта 1946, не слутећи да ће овај бити ухваћен само који сат касније.
Мјештани кажу да је управо због скривања Михаиловића заселак Раванци, у коме су Љубо и његова супруга Миља (83) дуго били једини становници, послије рата био кажњен и заборављен.
Старина Љубо је својевремено испричао нешто што нису докучили ни многобројни историчари. У аутобиографији Мехмед-паше Соколовића мајка великог везира звала се Марија. То му је потврдио дјед који је био рођен 1848. и живио равно 100 година, а њему опет његов дјед, што се као живо предање преносило с кољена на кољено.
Ових дана село Соколовићи је сабласно пусто, с тек десетак раштрканих, углавном напуштених кућа. Селом доминира по други пут обновљена џамија, коју је Мехмед-паша саградио свом оцу Димитрију, који је преласком у ислам постао Синан-бег.
Покојни Љубо је тврдио да је стотинак метара даље од џамија Мехмед-паша саградио и цркву својој мајци Марији, али је она остала порушена у шипражју и никада није обновљена.
Занимљиво је да водовод прављен прије пет вјекова у овом селу и данас функционише. На аутобуском стајалишту на натписом „Соколовићи“ на путу Рудо – Сарајево, доминирају гомиле отпада и шута.
У шест вијекова дугој историји Османске царевине, за вријеме 36 султана, измјењало се на власти укупно 210 великих везира. Међутим, турски историчари се слажу да међу њима Мехмед-паша Соколовић заузима истакнуто мјесто јер је најзаслужнији за уздизање турске империје.
Његов живот од личног султановог собара и оружара, адмирала морнарице, војног команданта турске војске, освајача Сигета, Арабије и Багдада, одржао га је у служби чак код три султана.
„И данас је невјероватно и непојмљиво како је Мехмед-паша Соколовић у свом селу, прије 450 година, могао градити и цркву и џамију, бити и Србин и муслиман, и православац и Турчин одједном, па имати за брата српског патријарха Макарија Соколовића и уједно бити султанов зет, дизати ћуприју на Дрини свом народу и планирати Суецки канал другим народима“, прича у даху Бојан Бајић, становник Рудог.
