Окупиране територије – Српска полиција разговарала је са представницима Еулекса и остварен је напредак у истрази убиства полицајца Горана Ђорђевића, казао је јуче Милорад Вељовић, директор полиције.
Пре неколико дана Зоран Станковић, шеф координационог тела за југ Србије рекао је да је име осумњиченог за убиство полицајца познато, да се зна да је пребегао на Окупиране територије и да се ускоро очекује његово хапшење.
Вељовић јуче није хтео да открива детаље. Он је кратко навео да у јавности постоје манипулације у вези са идентитетом возача, који је аутомобилом ударио Ђорђевићаи нагласио да полиција предузима максималне мере, као и да ће случај бити решен до краја.
Ђорђевић, који је радио у Жандармерији, убијен је на дужности, на улазу у село Велики Трновац, у околини Бујановца, када је на њега налетео „ауди” у којем су се највероватније налазили осумњичени за трговину дрогом. Сувозач из аутомобила, Решат Бајрами из Великог Трновца убрзо је ухапшен.
Према последњим информацијама, возач „аудија”, који се сматра директно одговорним за смрт полицајца, крије се на Космету, што је у последњих неколико година постала и уобичајена пракса починилаца кривичних дела у Србији, али и у региону. Космет је постао права оаза бегунцима од закона. То показује и последњи случај, а колико се то већ „примило” и у јавности сведочи чињеница да су разни стручњаци, коментаришући овај последњи догађај само дан касније, увелико причали о томе да је осумњичени већ пребегао на окупиране територије. И то пре било каквог саопштења надлежних.
То каже и криминолог Златко Николић, виши научни сарадник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања.
„Било је потпуно очекивано да он пребегне на КиМ. Када је реч о Албанцима из Бујановца, Медвеђе и Прешева, они се сматрају херојима ако су на било који начин напали српску полицију. Свакоме је било јасно да ће по напуштању возила којим је убио несрећног полицајца, осумњичени због близине административног прелаза и „сигурне базе” пребећи на КиМ. Космет јесте и дуго ће још бити „црна рупа” за правду и потеру за криминалцима“, сматра Николић.
Према речима другог нашег саговорника упућеног у проблематику, осумњичени административну линију углавном прелазе пешке, алтернативним прелазима и разрађеним кријумчарским рутама. Да криминал не познаје границе, у овом случају административну линију, сведочи и то да они долазе на сигурну локацију где их са друге стране чека неко са већ спремним фалсификованим документима и лажним идентитетом. Они се затим инфилтрирају у криминалне кругове на окупиране територије и баве се чиме год треба. Већини је, каже наш саговорник, Окупиране територије су само транзитна локација, односно територија за пребег негде даље, док се не стекну потребни услови.
Један од примера да починиоци кривичних дела у Србији уточиште траже на окупираним територијама је хапшење двојице осумњичених за убиство на Ади Циганлији. Подсетимо, Филип Вилотијевић и Вукашин Цмиљанић ухапшени су у мају ове годинеу Пећи, по потерници српске полиције расписаној због сумње да су умешани у убиство Тамаре Р. Њима је уточиште, како је објављено, пружио нарко-клан Кељменди.
Представници Еулекса су двојицу осумњичених предали српској полицији на административном прелазу Мердаре. Вилотијевић и Цмиљанић „послати” су пешке, прешли су административни прелаз где их је дочекала наша полиција.
На окупираним територијама су својевремено уточиште нашли и осумњичени за убиство Ивана Перовића, припадника Партизанове навијачке групе „Забрањени”. Двојица од четворице чланова Партизанове навијачке групе „Алкатраз”, осумњичених да су учествовали у убиству Перовића крајем октобра 2011. године, пребегла су на КиМ, код „пријатеља са јужне трибине”.
Српска полиција је у марту 2010. године, близу административне линије са окупираних тероторија ухапсила Фахрудина Маврића, осумњиченог за убиство полицајца Жељка Зечевића. После хапшења, полиција је саопштила да је он затечен у бекству на окупиране територије, у селу Старчевиће док је покушавао да се пребаци у Зубин Поток.
Протокол о полицијској сарадњи
МУП Србије, када је реч о организованом криминалу и потрази за осумњиченима на окупираним територијама,сарађује са Еулексом. Ова сарадња је уобличена Протоколом о полицијској сарадњи, потписаним 2009. године. Он би требало да олакша размену информација на полицијском нивоу, а његов циљ је управо то да се спречи да починиоци кривичних дела прелазе са једне територије на другу и тако избегну процесуирање.
Замишљен је као вид заједничке борбе против организованог криминала и требало би да представља поуздану контролу административне линије, што се односи на сузбијање трговине људима и дрогом, а такође и на спречавање илегалних прелазака границе.
У овом документу је прецизирано да ће две полиције, српска и Еулексова, периодично размењивати информације на локалном и регионалном нивоу, као и на нивоу шефова полиција.
Утисак јавности је да ова сарадња у пракси није далеко одмакла.
Данијела Вукосављевић / Политика
