Косовски званичници воде разговоре са арапским земљама, Ватиканом и Израелом како би дошли до формалног глобалног признања, пет година након проглашења независности од Србије.
„Процес међународног признавања Косова је незаустављив и глобалан“, рекао је косовски министар спољних послова Енвер Хоџај коментаришући интензивирање преговора са Организацијом исламске сарадње (ОИС) и Ватиканом.
Хоџај је у септембру одржао разговоре са генералним секретаром ОИС-а Екмеледином Ихсаноглуом и специјалним изаслаником папе Фрање Франческом Каналинијем.
„Корак формалног признања од стране Ватикана представљао би уважавање патњи и садашње снажне ангажованости народа Косова на изградњи демократске државе, потпуно у складу са најбољим европским вредностима“, рекао је Хоџај, додајући да је уверен да ће „папа отворити срце“ народу Косова и признати вредности државе.
Половина земаља чланица ОИС-а признала је Косово, а остале „немају политичке или правне разлоге да не признају Републику Косово“, рекао је Хоџај.
Тајланд, Гренада и Либија прошлог месеца су званично признали Косово, придруживши се тиме Гвајани, Танзанији, Јемену, Салвадору и Египту, земљама које су признале Косово током ове године. До данас је 106 земаља чланица УН признало независност Косова.
Званичници такође траже признање од Израела. На Косову тренутно живи мање од 100 Јевреја, али су власти предузеле кораке за промовисање односа између јеврејске заједнице и осталог становништва. Спомен-плоча страдалима у Холокаусту откривена је у мају ове године у Приштини, а планира се и изградња јеврејског историјског музеја.
„Израел није само земља, то је важна земља, утицајна у заједници нација“, рекао је заменик министра спољних послова Косова Петрит Селими Јеврејској телеграфској агенцији ЈТА 13. септембра, наглашавајући историјске везе између две земље.
Експерти имају различита мишљења око нове стратегије владе.
Целокупно питање признања је комплексно и дискутабилно, каже универзитетски професор Валон Муртезај, који предаје у Паризу, у изјави за СЕТимес. Он додаје да би након одлуке Међународног суда правде у корист независности Косова све државе у свету требало да га признају као независну државу, али „државе имају своје политичке разлоге и своје интересе, а они су често у супротности са приступом правосуђа“, рекао је он.
Политички коментатор и универзитетски професор Бељуљ Бећај каже да су истовремени кораци за признање паметан потез, с обзиром да би предузимање једног по једног корака изазвало отпор неке од страна.
„Постоје многи изазови, али су они посебно осетљиви с обзиром на утицај арапског света са једне стране и Ватикана са друге … као и структуре становништва Косова“, рекао је Бећај за СЕТимес.
Себ Битићи, извршни директор Балканског института за мир, каже да је главни изазов када су у питању признања са Блиског истока то што Косово није на политичком радару тих држава.
„Неке државе виде Косово као творевину Запада и одбијају да га признају“, каже Битићи за СЕТимес.
Петрит Зогај, извршни директор косовског покрета „Фол“ (Проговори), истиче да преговори Косова са Ватиканом и Израелом делују задовољавајуће, али не у тој мери да донесу видљиве резултате. Са друге стране, изазови везани за непризнавање од стране арапских земаља су историјски, контекстуални и стратешки, каже он.
„Добар део тих држава добро се сећа Титове Југославије и види Србију као њену наследницу“, изјавио је Зогај за СЕТимес. „Други део види државу Косово као западни продукт и то код њих ствара додатне предрасуде. Тај део не види било какав политички, економски или стратешки интерес за признавање Косова.“
