Досје: Како је Додиков кум Будо Станковић постао највећи бањалучки властелин -Вијести о…

Пише: Слободан Васковић

Без имало дилеме, кључни послови на којима се енормно обогатио Будимир Станковић су послови око шпекулација земљиштем, и то првенствено земљиштем Пољопривредне школе у Бањалуци.

Да би се реализовале шпекулативне радње потребан је шири тим који ће омогућити превару у којем су поред Едија Ханес, директора Пољопривредне школе и Будимира Станковића, преваранта са директном и невјероватном подршком Милорада Додика, неопходни и одговарајући нотар, лиценцирани вештак грађевинске струке, Републичка управа за имовинско правне и геодетске послове, Административна служба Града Бањалуке и Правобранилаштво Републике Српске.

Када су сви окупљени и синхронизовани, преваре државе теку као подмазане, и без сумње се сви заједно на неким предметима отуђења земљишта могу назвати „организована злочиначка група“ окупљена ради реализације злочиначког подухвата.

Али, када негде зашкрипи, а поготово када зашкрипи на адреси Републичка управе за имовинско правне и геодетске послове, за главног шпекуланта и преваранта Будимира Станковића настају проблеми.

И тада на сцену ступа Милорад Додик, који експресно отклања проблем. Када је 30. априла експресно и без најаве смењен Тихомир Глигорић, отклоњен је велики проблем и сметња Будимиру Станковићу у његовим шпекулативним пословима са земљиштем.

О чему се ради?

Будимир Станковић без Републичке управе за имовинско правне и геодетске послове не би могао ништа урадити на својим мутним пословима са Ханес око земљишта Пољопривредне школе.

Још 27. децембра 2012. године објавио сам на блогу текст под насловом: „Зарадили 27. милиона КМ заменама земљишта у Бањалуци „. У тој причи епизодни ликови су Перица Репајић и Еди Ханеш, али главни лик који се крије иза паравана био је Будо Станковић.

Мозак целе операције био је он, Будимир Станковић. Али изгубио је стрпљење када се дигла велика бука око ових замена парцела, коју је дигао народни посланик Драган Чавић својим посланичким питањима упућеним Влади РС. Након тога Станковић је вршио непрекидни притисак да Републичка управа за имовинско правне и геодетске послове што пре заврши књижења прометованог земљишта.

Главни играч у овом послу био му је у Геодетској управи шеф подручне јединице у Бањалуци Ацо Деурић.

Цела превара са земљиштем запела је због тужбе коју је покренула Градска управа Бањалуке (због тога је бивши градоначелник Драгољуб Давидовић запао у немилост Милорада Додика) када је Миланка Зец (смењена доласком Гаврановића за Градоначелника) затражила од Републичког правобранилаштва да покрене тужбу против Ханес због прометовања градског земљишта (замењене парцеле са Перицом Репајић), јер је то било земљиште у власништву Града Бањалуке чије је право коришћења имала Пољопривредна школа.

Након поднесене тужбе, Републичка управа за имовинско правне и геодетске послове (РУИПГ), подручна јединица Бањалука (ПЈБЛ), по службеној дужности (у складу са праксом), приликом књижења земљишта у грунтовне књиге на новог власника у земљишно књижном извадку у делу „Ц „-“ Теретни лист „мора да унесе да је нови власник те парцеле оптерећен“ забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом „, наводећи број спора.

Као и сваки други терет, (терете по службеној дужности достављају у РУИПГ: нотари за хипотеке, правобраниоци за спорове у интересу државне имовине, адвокати и судови), и судски спорови којима је оспорено власништво над земљиштем због тужби Правобранилаштва против Ханес и Репајић морали су бити уписани су у ЗК извадке. Због тога није било могуће реализовати већ уговорене препродаје ове земље фирмама Бинго Тузла и Октан промет Бијељина, од који је требало наплатити 8,3 милиона КМ (7,3 +1 мил КМ).

Како је било немогуће наговорити Градску управу Бањалуке да повуче тужбу преко Правобранилаштва, јер градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић, очигледно, није хтео да ризикује судско гоњење у перспективи, остала је једина шанса да се ти терети тужбе не прикажу у Земљшно књижним деловимаа.

Цела прича је текла овако:

– 2012/10/19. године Правобранилаштво подноси на адресу РУИПГ ПЈБЛ Захтев за забележбу спора у земљишној књизи под бројем П-1281/12 иу прилогу прилаже Тужбу Града Бањалуке против Едија Ханес, Перице Репајић и Милорада Чегара, као и Уверење суда да је тужбени захтев прихваћен и да се води судски поступак.

– 2013/01/21. године овај захтев одбија Ацо Деурић, (по наговору Буде Станковића), у име РУГИП ПЈБЛ Решењем број 21.11.714.1-5569/12.

– 29.јануара 2013. године, по наговору Буде Станковића, Еди Ханеш, директор Пољопривредне школе, подноси Аци Деурићу „Захтјев за понављање поступка“ број 01/16-вл-36/13 којим тражи да се парцеле, због којих је Правобранилаштво поднијело тужбу против Пољопривредне школе, Перице Репајић, Октан промета и Бинга, поново укњиже на начин да се у делу ЗКИ „Теретни лист“ не уносе терећења забележбе о покренутом судском спору.

Будимир Станковић је био у великом проблему: иако је Перица Репајић формално био продавац земље, Будо је био креатор целе шпекулације, а земљиште у Буџаку, које је добијено спорном заменом са Пољопривредном школом, већ је било продато и дијелом наплаћено.

Он је директно преговарао о продаји земље са власницима Октан промета Бјељина и Бинго Тузла, иако је формално земљиште било укњижено на Перицу Репајић и Милорада Чегара. При преговорима позивао се, по правилу, на Милорада Додика, тврдећи да он лично стоји иза целог посла и да немају разлога за бригу да се посао неће завршити. Зато је Октан промет одмах исплатио цео износ за купљену земљу, а Бинго Тузла је уплатио аванс.

Купци тада нису појма имали да је покренут судски спор над земљиштем којег су купили, и када су затражили ЗК изватке појавио са проблем са клаузулом у ЗК изводима „забележбе о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

Будо Станковић има проблем: када се из ЗКИ искључи обавештење о терету судског спора, ризик исхода правоснажне пресуде не пада на купце који су то земљиште купили, већ сав ризик пада на државу. Конкретно, ако суд по овој тужби пресуди у корист Града Бањалуке, Будимир купци земље, Октан промет и Бинго Тузла, надокнаду штете наплаћују од Републике Српске. Ако забележба остане, терети изгубљеног спора припадају купцима Октан саобраћају и Бингу.

Тада они могу покренути судски поступак против онога ко им је продао земљу, што је ризик којег Будимир Станковић није могао прогутати.

Вратити узете паре и још платити штету „савесним купцима“ у својству „несавјесног продавца“ Станковићу није ни у лудилу пало на памет, па ако се то већ деси у будућности, боље је да то држава плати.

Када нема забележбе о спору у ЗКИ, купци могу наставити привођење намјени парцела које су купили, а ако накнадно Суд одузме ту њихову купљену земљу посла ће имати са државом, а не са неким Репајић или Будом, и масно ће наплатити сву насталу штету, укључујући изгубљену добит и затезне камате.

По сваку цену Станковић је настојао испословати да Тихомир Глигорић не обори ријешења које је већ донео Ацо Деурић – да се ЗК изводи не терете забиљежбом о вођењу судског спора на продатим парцелама.

Дана 2013/05/02. године, под бројем У-181/13 правобранилац Никола Томашевић подноси Жалбу на адресу Глигорић РУИПГ (на Решење Деурић од 21.01.2013.год.), која је другостепени орган по оваквим решењима.

Иако је 21. јануара 2013. године Ацо Деурић одбио захтев Правобраниоца да се у земљишне књиге унесе терет „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“, Будо Станковић је већ знао да следи жалба Правобраниоца на адресу РУИПГ, (односно Глигорићу), као другостепеном органу у поступку . Од Глигорића је тражено да се жалба одбије правобраниоца. Глигорић је одбио да то уради и Станковићу је било јасно да проблем ескалира.

Глигорића непрестано убеђују да одбије жалбу правобраниоца. Како није успело убјеђивање Тихе Глигорића да не усваја жалбу Правобранилашта, настављају се акције директно са Ацом Деурић у Подручној јединици Бањалука.

-26.02.2013. године, Ацо Деурић првостепено, као шеф ПЈБЛ, издаје Решење бр.21.11/714.1-470/13 којим одобрава захтев Едија Ханес и поново налаже да се у грунтовним књигама код тих парцела бришу све забележбе постојања судског спора, тако да се могу издати ЗКИ без терета са „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

И на ово Решење Правобранилаштво РС поново улаже нову жалбу надлежном другостепеном органу (Глигорићу), под бројем У-992/13 од 2013/03/19. године коју потписује Никола Томашевић, замјеник правобраниоца; исти онај који је 2012/10/19. године прво поднио захтјев Деурићу за забележбу спора у земљишној књизи, а онда, након што је 2013/01/21. године тај захтев Деурић одбио, поднио 2013/02/05. године и Жалбу на адресу Глигорић РУИПГ на овакво решење Деурић.

Очигледно у невјерици да се од државног органа подржава криминал и безакоње правобранилац Томашевић, у образложењу Жалбе, између осталог, директно оптужује РУИПГ, односно ПЈБЛ да оваквим својим решењима омогућава незаконитост.

„Када се има у виду поступање надлежног органа у конкретном случају, као иу осталим замљишно-књижним предметима који се тичу промета непокретности Пољопривредне школе те непокретности које је Пољопривредна школа незаконито прометовала трећим лицима, на којима је такође одбијен захтев тужиоца Града Бањалуке за упис забиљежбе постојања спора, намеће се закључак да се оваквим поступањем жели омогућити даљи незаконит промет предметних некретнина, док се трећим савесним лицима онемогућава сазнање о чињеници бројних парничних поступака који се код надлежног суда воде ради утврђивања ништавности уговора закључених о промету непокретности те ће за све негативне послиједице произишле из оваквог поступања Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Бањалука, Подручне јединице Бањалука иста бити директно одговорна „, навео је он.

Када је ову Жалбу правобраниоца видио Тихомир Глигорић, свестан да му је „кожу на штап“ ставио Будо Станковић преко Аце Деурић, одлучује да прекине циркус и 2013/04/01. године РУИПГ издаје Решење број 21.05/714-52/13 којим усваја прву Жалбу правобраниоца Томашевића од 05.02.2013.године и поништава Деурићево ријешење од 21.01.2013.године. Уз то, налаже му да у грунтовним књигама код тих парцела врати све забележбе постојања судског спора, тако да се морају издати ЗКИ само са „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

И тада почиње дефинитивни обрачун са Глигорићем.

У априлу, у ПЈБЛ на челу са Деурић, изненада долази до укњижавања спорних парцела укупне површине 29 ха 21 аи 68 м2 на име Будимира Станковића, и то без терета са „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

Одједном, уместо пијуна Перице Репајић, у муљању са земљиштем Пољопривредне школе појављује се лично Будимир Станковић.

Питање је: одкуд одједном Будо Станковић укњизавају, ни мање ни више, него 392 дунума земље, која је раније била власништво Пољопривредне школе, а коју је Перица Репајић и вјероватно други попут њега првобитно укњижио на себе, заменом за безвриједне сеоске парцеле по Ивањској, Бакинцима и другим селима око Бањалуке и Лакташа?

Реално, те грађевинске парцеле у Буџаку, које је Станковић напрасно укњижио у власништво, на тржишту некретнина вреде око 60 милиона КМ.

Он је парцеле стекао купопродајним уговором број ОПУ 324/2013 од 24.04.2013.године, којег је сачинила његова нотарка Драгојла Алексић из Приједора, а већ 2013/04/26. године Ацо Деурић је извршио унос новог власника у грунтовне књиге.

По уговору, Будимир Станковић је земљиште купио од једне фирме из Градишке. Пре тога, та фирма је те исте парцеле купила од оних који су их добили заменом за сеоско земљиште, вјероватно од Перице Репајић, али је сада евидентно да је поред Репајићевих одрађених 137 дунума са Пољопривредном школом, још неко одрадио око 170 дунума на исти начин .

Ко год да је правио још уговора са Пољопривредном школом по рецепту Перице Репајић, био је пијун Будимира Станковића, који ја на крају приче укњижио у власништво 292 дунума земљишта у Бањалуци, и тиме постао највећи приватни земљопоседник у урбаној зони града Бањалуке.

Глигорић, када је то сазнао (истовремено се отворила и афера земљишта „Аутопревоза“ на локацији старе аутобуске станице), шаље комисију да испита све околности око рада Аце Деурић.

Већ 29. априла 2013. године Глигорић покреће дисциплински поступак и смјењује Деурић са места шефа Подручне јединице Бањалука РУИПГ.

Станковић је некако сварио да му Глигорић неће одбити жалбе Правобраниоца, али није могао сварити да му направи проблем и око новог књижења земљишта на његово властито име и још уз пут најури Ацу Деурић.

А Глигорић је управо то урадио.

Тиме је сам себи ставио омчу око врата, а столицу је испод вешала поставио Милорад Додик на тражење свог кума Будимира Станковића.

Столицу је, по наредби, Кума измакла премијерка Жељка Цвијановић и Тихомир Глигорић је „отишао у легенду“ задњег дана априла 2013. године.

Само један дан је требао Буди Станковићу да се освети Глигорићу који се дрзнуо да смијени Ацу Деурић, његовог верног слугу. Станковић је само тужно заплакао на рамену Кума због свог изгубљеног слугана Деурић и својих ненаплаћених 7,3 милиона КМ и компликација које му Глигорић прави око парцеле вредне око 60 милиона КМ, и столица испод вешала за Глигорића измакнута је премијеркином ногом.

Ту трилер не стаје, јер у РУИПГ, и након смене Глигорића, имају и Жалбу правобраниоца, која је упућена 2013/03/19. године на Решење Деурић од 2013/02/26., којим је усвојио Ханешов захтев за понављање поступка укњижбе земље без терећења „забиљежбе о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

На ову жалбу Глигорић није успео да одговори због смене и на његово место је дошао послушни Младен Ковачевић, који, узгред буди речено, зна да му је ово привремена адреса и себе већ види као првог човека Балкан ивестмент банке, након што се оконча акција спасавања и докапитализације ове банке, чиме ће она постати државна банка, а он њен државни директор.

Схвативши да је дошло до ситуације или испунити захтев Буде Станковића или у догледно време бити судски гоњени, они који су остали иза Глигорића немају друге већ 2013/05/13. године РУИПГ издаје још једно Решење, (сада број 21.05/714-131/13), којим се поништава још једно Деурићево решење и налаже му да у грунтовним књигама код тих парцела врати све забележбе постојања судског спора тако да се морају издати ЗКИ само са „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“.

Ако неко мисли да је убијена једна мува у овој причи, вара се. Убијено је њих неколико.

Будимир Станковић, у време док су односи са Глигорићем били пристојни, запошљава у РУИПГ свог сина Драгана Станковића, иначе кумче Милорада Додика.

Читаву годину дана млађег Станковића нико није видио на послу, а уредно је примао плату. И онда се појавио, јер је Глигорић схватио да то не може више тако.

Млађи Станковић је након смјене Глигорића одједном постао Шеф за јавне набавке, иако је и даље у статусу запосленог на одређено време.

РУИПГ је дужна да у наредних пар година изврши реформу земљишне администрације у РС. За те намене Народна скупштина РС јој је одобрила могућност кредита код Светске банке од 17,5 милиона УСД. Поред тога, у сарадњи са владама Шведске и Норвешке биће потрошено око 20 милиона КМ за исте намјене, од чега је најмање пола тих средстава донација влада ових држава.

Већина тих новаца биће потрошена за куповину пословних простора подручних јединица, возила за потребе управе и одговарајућег хардвера и софтвера.

Има ли ико поузданији да те паре троши од кумице Станковића?

Да се у будућности не понављају описани немили догађаји, ствар је решена доласком Ковачевића за директора.

Прво је на место директора Подручне јединице у Бањалуци постављен Драган Груловић, послушник Аце Деурић.

Чим га је Глигорић смјенио, Ацо Деурић се склонио у родни Хан Пијесак, а када је у РУПИГ дошао Ковачевић, Деурић се вратио у Бањалуку и одмах је постављен за начелника одјељења које решава жалбе у другом степену на првостепена решења подручних јединица.

Деурић је сада Ковачевићу главни саветник за сва правна питања.

Будо је постигао и више него што је очекивао.

Сада преко слуге Деурић и сина Драгана управља Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове РС.

Ковачевић је икебана која чека да буде пренесена у Балкан инвестмент банку.

Цела прича око земљишта Пољопривредне школе је враћена на почетак.

Сада је власник највећег дела земљишта, замењеног са Пољопривредном школом Будо Станковић (292 дунума вредна око 60 милиона КМ).

Град Бањалука сада поново мора преко Правобраниоца покренути тужбу за парцеле које су спорне у погледу власништва Пољопривредне школе која их је прометовала са трећим лицима, а то значи и против Буде Станковића, што се може, али и не мора урадити. Ако Град тужбу не покрене, Будимир више нема никаквих проблема и може завршити посао.

Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић је сада на потезу: Ако је направио договор са Додиком и Будом Станковићем, град Бањалука неће поднети тужбу Окружном привредном суду. Први услов да се то не уради је испуњен склањањем Миланке Зец.

Ако Гаврановић није постигао договор, и ако одлучи да ради по закону, поднијеће тужбу.

У том случају ће тражити од Правобраниоца РС да поднесе захтев да се на земљу која се води на Буди Станковићу стави клаузула терета забележбе да је парцела под судским спором.

Тај захтев ће решавати нови шеф ПЈ Бањалука Драган Груловић, који ће, без дилеме, издати решење да се то одбија.