Вијести, Регион

„Београд на води“ биће острво, тешко приступачно и једва проходно

УПОЗОРЕЊА ОДБОРА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ

  • „Неки објекти у приобаљу надвишују Теразијски плато за 58 метара. Врх куле је на надморској висини од 295 метара, док је Палата Албанија на 167, Београђнка достиже 214, а крст Светосавског храма је на 216 метара. Кула Београда на води, дакле, премашује највише тачке у панорами града за 80 до 128 метара“, навео је одбор САНУ, којим је руководио академик архитекта Милан Лојаница
  • Академици упозорили и да непрецизности у финансијском делу плана – инфраструктурно опремање земљишта потпуно је изостављено, а претпостављени приходи су безначајно мали у односу на неминовна улагања у припрему земљишта

        ЧЛАНОВИ одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) за архитектуру и урбанизам оценили су да је нацрт просторног плана „Београд на води“ потребно изменити, јер ће у противном то бити изоловано острво, тешко приступачно и једва проходно, пренео је у четвртак лист „Политика“.

        Тај београдски дневник навео да је да је одбор САНУ примедбе на нацрт просторног плана изнео на 22 странице и доставио их Републичкој агенцији за просторно планирање.

        Како су оценили чланови одбора, ако се нацрт плана не измени, „Београд на води“ остаће изоловано острво у центру престонице, тешко приступачно и једва проходно, које ће изазвати саобраћајне проблеме и у другим деловима града.

        Стамбени и пословни простор високе класе биће пренасељен, са озбиљним еколошким и социјалним последицама. Мање и средње трговине биће угрожене изградњом џиновског тржног центра.

        Једна од примедаба је и да у комплексу нема довољно паркова и тргова, а није најсрећније решен ни прилаз реци за шетаче.

        Уз то, констатује се да ће „Београд на води“, због куле од 220 метара и солитера до 100 метара висине, бити огроман зид стереотипне архитектуре који ће заклонити историјска знамења града, од Споменика победнику преко Теразија до Храма Светог Саве.

         „Неки објекти у приобаљу надвишују Теразијски плато за 58 метара. Врх куле је на надморској висини од 295 метара, док је Палата Албанија на 167, Београђнка достиже 214, а крст Светосавског храма је на 216 метара. Кула `Београда на води`, дакле, премашује највише тачке у панорами града за 80 до 128 метара“, навео је одбор САНУ, којим је руководио академик архитекта Милан Лојаница.

        Мрежа саобраћајница у будућем комплексу није довољна за предвиђених 17.700 становника, а проблеми ће настати и у зонама града које ће се граничити с „Београдом на води“.

        Чланови Одбора навели су да је неопходан нови мост којим би се Сава премостила по средини комплекса. Градско-регионална железница је избачена, уместо да буде спојена с дунавским пружним коридором, а није предвиђена ни метро станица. Речни саобраћај се у плану не спомиње, као ни пристаниште за путничке бродове.

        Паркови су одвојени од реке и нема их довољно. У нацрту плана је наведено да се зелене површине простиру на 24 хектара, али зато што су урачунате и ледине на левој обали Саве, где се ништа неће градити и која, навео је одбор САНУ, уопште није повезана са „Београдом на води“.

        Такво „књиговодство“ се, према оцени академика, не може сматрати коректним.

„Београд на води“ биће острво, тешко приступачно и једва проходно

„Београд на води“ биће острво, тешко приступачно и једва проходно

Одбор је навео да непрецизности има и у финансијском делу плана – инфраструктурно опремање земљишта потпуно је изостављено, а претпостављени приходи су безначајно мали у односу на неминовна улагања у припрему земљишта.

Бета

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *