Услед крупних разлика у ставовима Украјине и представника отцепљених области, не очекујем велики напредак у преговорима Путин-Порошенко, истакао је за Међународни радио Србија, Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за Међународну политику и привреду у Београду. Ипак, додаје он, одређених помака може да буде с обзиром да се разговори воде у Белорусији.
То очекивање Петровић објашњава чињеницом да је белоруски председник Лукашенко током кризе давао умерене изјаве. Показао је разумевање за територијални интегритет Украјине, али и за поједине захтеве отцепљених области, које иду од увођења руског језика у службену употребу, а вероватно и до децентрализације и решавања неких других питања, наводи Петровић.
Ситуација на терену много ће утицати на ток преговора, као и у многим случајевима пре, оцењује Петровић и наводи да је на терену дошло до великог преокрета и контраофанзиве проруских бораца, који су успели да одбаце прокијевске снаге на готово свим фронтовима „тако да се сада може рећи да се готово целокупна граница, сем неколико џепова између Доњецке административне области и Русије, налази у рукама проруских снага“. Петровић истиче да је добар део светских и наших медија неселективним преузимањем материјала искључиво од кијевске стране, дезинфомисао јавност, извештавајући и да је Луганск пао. То није одговарало истини, каже Петровић, наводећи да је дошло до заузимања неких удаљених приградских насеља Луганска, у којем се нису водиле директне борбе.
На тај начин, према речима Петровића „светска па и наша јавност је припремана за пад Луганска и нестанак Новорусије, а сада траба да објасне да снаге Новорусије, иако бројчано и технички инфериорније и слабије снабдевене, врше значајне контранападе у којима су повратиле значајан део територија, укључујући и приморски део око Новоазовска ка Мариупољу, који чак у овом требнутку није сигуран и где предстоји врло важна битка, која чак може и да одлучи даљи распоред снага на овом делу фронта.
Због свега, састанак Путин-Порошенко неће резултирати великим помацима, наводи Петровић, објашњавајући да званични Кијев инсистира на унитарној Украјини, док предстваници Луганске и Доњецке области, дакле Новорусије, траже независност. Он подсећа и да се став Русије није мењао и да она од почетка има разумевања да је опстанак јединствене Украјине могућ само у случају њене федерализације, или са јаком аутономијом тих области. “Али поставља се питање да ли би се та аутономија односила само на две области које су се практички отцепиле од Украјине, или би се то протезало и на читав, или бар добар део југоистока земље, где припадају административне области: Днејпропетровска, Харковска, Запорожја, Одесе, Николајева и града Херсона. Наравно, у случају Крима, по оцени Петровића, нема повратка на старо.
Петровић подсећа и на веома специфичну позицију Немачке, свакако најмоћније и најутицајније земље Уније и Меркелове, упоређујући то са ситуацијом у којој се нашла Прусија 50 –их година 19. века, када је у доба Кримског рата заузела неутралну позицију између зараћених снага, имајући обзира према Русији.
Др Петровић за МРС: Могући само ситнији помаци у преговорима Путин-Порошенко
Петровић оцењује да се и између неких наизглед контрадикторних изјава које стижу из Немачке, у ствари назире исти став. Један високи функционер немачке владе је недавно споменуо федерализацију, као једно од решења за украјинску кризу, о чему говори и Москва, али га је Меркелова касније кориговала, објашњавајући да је реч о тежњи за децентрализацијом, односно неком врстом аутономије отцепљених области.
Разговарао: Младен Бијелић
Извор: МРС – Међународни радио Србија
http://www.glassrbije.org/sr/чланак/др-петровић-за-мрс-могући-само-ситнији-помаци-у-преговорима-путин-порошенко
