Електротехнички факултет из Београда и Кластер путева културе отворили су за јавност стогодишње кабинете ЕТФ-а, а приказана је и изложба „Теслина визија Интернета“.
Декан ЕТФ-а Бранко Ковачевић подсетио је да је Тесла, уз Михајла Пупина, оснивач ЕТФ-а 1894. године, а већ 1903. Србија је добила прву електрану по Теслиним замислима на реци Ђетини код Ужица, коју је изградио Ђорђе Станојевић, свега четири година после изградње прве хидроелектране на Нијагари у САД.
Данас 99 одсто индустрије почива на Теслиним изумима, од трамваја, фабрика, до кућних уређаја, мобилне телефоније и Интернета, подсетио је Ковачевић, наглашавајући да је Тесла направио индустријску револуцију која још увек траје и можда само дело Леонарда да Винчија може да се упореди са делом српског научника.
Говорећи о машинама у кабинетима ЕТФ-а, на којима су училе и данас уче генерације студената, Ковачевић је рекао да су то ратне репарације које је Србија добила после Првог светског рата од Немачке, од „Сименса“, произведене на основу Теслиних принципа и оне и данас раде.
„На њима се савршено види шта се дешава у реалном свету. Данас имате рачунаре, виртуелну реалност, дигитални свет, заборавља се на праву реалност, тако да су те машине идеалне за нас и мислим да те машине нема нико у свету, па чак и сам „Сименс““, казао је декан ЕТФ-а.
Изложба ће бити отворена у наредних месец дана.
Отварању изложбе присуствовали су и државни секретар Министарства енергетике Душан Мракић и директор музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић.
