Вашингтон – Вашингтон „тренира“ нерве света. Финансијска блокада у најјачој светској економији која је први пут после 17 година ставила катанац на владине институције, јер републиканци и демократе не показују знаке спремности да реше проблем подизања лимита задуживања САД, запретила је не само америчкој, већ и светској економији. Уколико до четвртка, 17. октобра, не буде помака у споразуму око „плафона“ задуживања, глобална економија ће, упозорио је Међународни монетарни фонд, бити „озбиљно оштећена“.
Док свет одбројава часове до дана „Д“ за судбину глобалних финансија, престонице све оштријим тоном упозоравају Вашингтон да се уозбиљи и приступи решавању блокаде, али са Капитол хила не стижу позитивни сигнали. Бела кућа неће да дозволи републиканцима да на почетку нове фискалне године ставе кочнице на нешто тако фундаментално као што је граница задуживања. Републиканско руководство у Конгресу тражи од Барака Обаме да преговара, али председник САД оптужује политичке ривале за уцену, јер конзервативци не одустају од противљења његовом плану здравствене заштите:
„Највећа нација на Земљи неће да тражи дозволу од неколицине неодговорних конгресмена сваких неколико месеци да би платила своје рачуне“, категоричан је Обама.
Ни испитивања јавног мњења, која показују да политичку штету трпе и републиканци, и демократе, јер их Американаци криве што гурају земљу у пропаст, не померају ситуацију с мртве тачке. У међувремену, цех вашингтонске свађе убрзано расте. Затварање владе значи да сви који је представљају нису на послу, а њихов број мери се стотинама хиљада. Припреме за трговинске договоре и друге значајне иницијативе се одлажу. Фондови за развојне и програме промоције трговине су на леду, а морал запослених на најнижем је нивоу.
То је, међутим, тек тихи наговештај таласа невоља које би запљуснуле и САД и свет уколико Вашингтон дочека четвртак без договора. Водећи економисти ММФ надају се да ће договор, ипак, бити постигнут, али прогнозе последица из седишта институције, удаљене тек неколико блокова од Беле куће, нису веселе.
Непостизањем договора до 17. октобра, САД би, практично, банкротирале, јер више не би могле да плате своје рачуне. Аутоматски, процењује Организација за економску сарадњу и безбедност, све чланице ОЕЦД биле би гурнуте у рецесију, а економије Кине, Бразила, Индије… које су „мотор“ раста би се знатно успориле.
У Америци би се владина потрошња „сузила“ за најмање четири процента БДП, за колико би пао пао и раст бруто друштвеног прозивода 2014. Приходи од пореза би пали, нови резови у јавној потрошњи били би неизбежени. ОЕЦД очекује да би дошло да озбиљних потреса у банкарском систему кад савезна влада не би била у стању да понуди хитну помоћ. Незапосленост би вртоглаво расла:
„Када поверење потрошача опадне, људи мање троше, а бизниси тешко позајмљују. Тако почиње рецесија, или депресија, и то је можда најзначајнија последица свега овога“, процењује се у коментару америчког дневника „Њујорк тајмса“.
Криза водеће светске екномије не би прошла без озбиљних глобалних потреса. Америка би била приморана да смањи увоз из остатка света, а повећање цена обвезница у комбинацији са падом долара, запретили би глобалним финансијским колапсом.
„Сумња у средства за која се веровало да не носе ризик имала би негативне последице по цео глобални финансијски систем. Ефекти тога би се, наравно, вратили и америчкој економији“, коментарише генерални секретар ОЕЦД Анхел Гурија.
Већ сада, међутим, блокада у Вашингтону отвара не само питање шта би се десило ако се не подигне плафон задуживања, већ шта ће да се деси и ако до договора дође. Уз питање колико би подизање „плафона“ задуживања дугорочно спасло, већ презадужене, САД од нових финансијских потешкоћа, поставља се још једно, можда најосетљивије, за свет који се ослања и послују са САД, а то је поверење у Америку:
„Поставља се питање да ли се водећа глобална сила суочава са кризом, толико дубоком, да губи, како унутрашњу кохезију, тако и способност да влада. Ако је то истина, онда то значи да САД неће бити у стању да делују у глобалним пословима, и да ће, као последица тога, међународни систем морати да прође кроз дубоке промене“, закључује америчка обавештајна компанија „Стратфор“.
Морални ауторитет
Затварање владе шаље врло негативну слику о кредибилитету САД као партнера у светским пословима и смањује ауторитет којим могу да спроводе лидерску улогу, истиче се у анализи вашингтонског Џерман Маршал фонда:
„Како савезници могу да имају поверења да ће земља да посвети пажњу развоју ситуације у Сирији или нуклеарним амбицијама Ирана, када није у стању чак ни да врата владе остави отвореним? Морални ауторитет САД да води друге земље на путу вишепартијске демократије додатно се компликује у ситуацији када мала фракција успева да затвори америчку владе борећи се за своје политичке захтеве. Или, како рече недавно један амерички дипломата: „Како да промовишемо добру владавину, када нисмо у стању чак ни буџет да усвојимо?““, наводи се у анализи.
