Вашингтон – Коришћење хране као оружје је старо колико и опсада градова, али данашњи варвари су подигли ниво деловања „за неколико степеника више“.

Они кажу: „Постоје два могућа начина на који свет од 7 милијарди људи може избећи овакву судбину. Или тренутни наталитет мора пасти врло брзо, или актуелне стопе смртности морају ићи врло брзо горе. Не постоје други начини“

Постоји, наравно, много начина на који стопа смртности може ићи великом брзином горе. У термонуклеарном добу, рат може да оствари ову стопу веома брзо и одлучно. Глад и болест можемо назвати као природну селекцију у вези наталитета, а ниједна од њих није нестала са сцене… да поједноставимо: Претерана људска популација и раст наталитета је једна од највећих економских и социјалних препрека већине земаља у развоју.

„Пренасељеност и рапидан демографски раст Мексика је већ данас једна од главних претњи националној сигурности Америке. Једино ако Америка запечати мексичку границу. Овако смо до гуше претрпани Мексиканцима за које не можемо да нађемо посао“, каже Роберт МекНамара, након тога председник Светске банке 1982. године.

МекНамара је слабо прикривао своје изјаве које су биле геноцидне, а ова је била пре тридесет година, страх богатих и привилегованих од „мноштва прљавих који пренасељавају планету“ .

Дакле, није се много тога променило јер и сада слушамо исте, уморне, старе поруке које шаљу владајуће елите. МекНамара је испуштао крике страха због Мексиканаца, али постоји и баук у Европи, само су сада у питањ Африканци.

Експлозије глади на Хаитију, Египту, Обали Слоноваче, Етиопији, Филипинима, Индонезији због подизања цена основних намирница, попут јестивог уља и пиринча, означене су као безбедносна опасност за запад. Од ББЦ-а је затражено да ову вест стави као прву и најважнију.

Да би се додала со на рану, Гордон Браун има смелост да да овакву изјаву:

„Растуће цене хране прете да врате напредак који смо постигли последњих неколико година развоја. По први пут, за неколико деценија одређени број људи се суочава са глађу“.

Напредак? Стандард је пао за све (осим за богате, који су као последица, постали још богатији тако што су још више крали од сиромашних), још од 1970-тих, када је „неолиберални“ програм покренут. И од тада не само да смо видели да су најсиромашнији највише погођени, видели смо и милионе људи из бивше средње класе, који су бачени тамо где и „припадају“, заједно са сиромашнима. Толико о капиталистичком „добром животу“.

Ово су чињенице: реалне плате у Америци су пале од 1970-тих година. По прорачунима, 40 милиона Американаца живи „званично“ испод нивоа сиромаштва. Али они барем имају да једу нешто, а не као милиони људи у такозваним земљама у развоју, које су погођене слободном трговином.

Ево како се храном уцењују сиромашни и како тај парадокс функционише да произвођачи хране буду још сиромашнији и гладнији.

Овако тренутно стоје ствари. Сиромашне земље гаје храну за извоз. Дотична земља иначе узгаја своју сопствену храну, али су их сада Западне земље „убедиле“ да ту храну извозе јер им је потребна чврста валута за даљу куповину робе за сопствене потребе. По том питању драстичан пример је Индија о чему смо већ писали на страницама Вестинет.

А да би били сигурни да иду до краја са „погодбом“, и то по законима и „правилима Светске трговинске организације (WТО), речено им је да ће бити кажњени ако контролишу увоз. Дакле суштина је следећа: Сиромашни морају да производе храну коју продају богатима за мале паре а онда за те бедне паре морају од богатих да купују разно „неопходно“ смеће.

И сада та дотична земља узгаја намирнице за извоз, да би „зарадили чврсту валуту“ одређених земаља. А шта је најгоре од свега, то што ће ту валуту потрошити на куповину онога шта су они узгајали. Субвенције се тада бришу, а оно шта је остало од пољопривреде не може да се такмичи са конкуренцијом.

Дакле зачарани круг пропасти.

И онда нам одређене „тајкунске“ земље држе предавања о демократији, напретку, цивилизацији, добробити човечанства.

Све ово наравно већ постоји на елегантан начин и у Србији. Шта Србија извози? Ништа као готов производ. Или сировине или пољопривредни непрерађени производи. Готово у потпуности сирова радна снага. Права колонија.

Класичан пример је извоз воћа и поврћа у Словенију и увоз сокова од тог истог воћа и поврћа. У питању је глупост али и корупција на високом нивоу. Класична пљачка државних ресурса.

Ако би мафија радила исти овакав посао називали би га криминалним изнуђивањем и сигурно би већ одавно били у затвору.

И наравно, Западне земље ће за себе субвенционисати производњу хране.

Зато сиромашни на овој планети немају средстава да субвенционишу своју производњу хране, и тако трошак увоза хране расте, али не расте цена за извоз хране.

Подела хране

Донедавно су само долари били прихваћени као валута у сиромашним земљама за енергију, воду, ђубриво и пестициде. Све је то потребно за правилан развој намирница. Боље би било у данашње време да се не производи ништа, по цени од 113 долара по барелу нафте.

Победници су картели за продају нафте на велико. Нема потребе да се напише ко је губитник.

Али стварни трошак за производњу нафте је остао на статус qуо. Цена уопште није порасла. Читава одговорност за овај раст цена би требало сместити тамо где и припада – инвестиционе корпорације. То је капиталистички систем.

Најновији додатак за производњу хране је трошак за биогориво. Са друге стране, једино што би требало да ураде је штедња енергије, али не, они ће куповати производе од сиромашних земаља у форми биогорива.

Депопулација

Али знали смо шта ће се догодити. И сви су имали изјаве на ову тему. Сада су превише заузети производњом пшенице за извоз, да би се нахраниле толике краве, краве које претварамо у хамбургере. Зар није бољи начин производити пшеницу него етанол?

Извештај који је „процурио“ од стране Европске Уније показује да биогориво не може да учини ништа око смањења ефекта стаклене баште. Порука овог извештаја може само да буде да је биогориво једна велика превара.

Дакле, одређене земље производе биогориво не да би помогли човечанству него да би богати били још богатији. Изговор да биогориво чува природу је само изговор за још веће богаћење.

Чињеница је да је за 1кг нафте потребно 1.000 до 2.000 литара воде. И чињеница је да је за 1кг меса потребно 10.000 до 13.000 литара воде. И погодите шта се производи највише? Месо – и то већином за Западна тржишта.

Наравно. „неолиберални“ програм је видео прилику у принудним приватизацијама воде широм планете.

Да не заборавимо, већина становништва на планети је сиромашна, и на њих највише утичу климатске промене јер су најмање способни да се носе са њом.

Повезаност између свега што се дешава је јасна јер оно шта су урадили у последњих двеста година је смрт и колонизација и то на целој планети. А њихова политичка елита себе назива цивилизованом!

У међувремену, они не стају, сада су заузети припремањем бескрајног рата у циљу очувања њихових привилегија. Славни лидери нам говоре да се суочавамо са кризом, док они троше милијарде на развој робота, који ће бомбардовати целу планету.

Док причају о штедњи за одређене земље, што наравно гуши економију, глобални владари убрзано производе роботе за контролу човечанства, било да надгледају, било да убијају из беспилотних летилица.

Наравно, они ће бити заваљени у својим удобним фотељама, на довољној удаљености, али да ипак могу да посматрају „акцију“,

Зар нико на може да сагледа ове људе, и то не само као ратне злочинце, већ као некога ко уништава живот. Ово су прави варвари у сваком погледу, који су у стању да униште целу државу како би се очували њихови планови.

Опет, враћамо се на корпоративне и државне медије јер без њиховог активног учешћа у прикривању бескрајних злочина који су почињени не дешава се ништа.

„Кредитна криза“ је само симптом болесног система који би требало да буде замењен.

Проблем је заправо врло једноставан, све док имамо владајуће елите које су власници и покретачи глобалног капитала владаће овакво стање. Глобални владари воде шоу, они никада, ни за милион година неће укинути идеју постојећег економског система, који је иначе, узрок свих наших невоља, и заменити га са скромним начином зараде. Превише тога је у игри! Само ми, такозвани људи, можемо да учинимо то.

Они чак неће почети ни да мењају ствари, уколико их ми не натерамо на то, или их се отарасимо.