У Индонезији је 21. самит организације Азијско-тихоокеанске економске сарадње завршен без сензације. Учесници форума и даље нису спремни да одбаце кључна трговинска ограничења и пристају само на делимично олакшавање царинских процедура. И даље је актуелно питање конкуренције између АТЕС-а и Транспацифичког партнерства (ТПП), на чијем оснивању интензивно раде САД.
„Обрт светске трговине је све спорији, глобални раст економије и даље је нестабилан и вероватно неће бити толико висок и избалансиран, како се очекивало“, пише у финалном саопштењу за јавност форума Азијско-тихоокеанске економске сарадње (АТЕС). Шефови држава су и у Балију, као и пре годину дана у Владивостоку, обећали да неће уводити нове трговинске баријере (овога пута до краја 2016), да ће проширивати регионалну интеграцију, те да ће царину за „зелене“ производе смањити на 5%. Сада је први пут постављен и конкретни оријентир за повећање ефикасности испоруке робе међу земљама АТЕС-а „путем смањења привремених финансијских и других трошкова за пролазак кроз царинске процедуре“. Предвиђено је да се они до 2015. смање за 10%.
Главна тема сусрета је ипак била везана за регионалне интересе највећих економија АТЕС-а. Председник РФ Владимир Путин је за два дана, колико је трајао самит, обавио разговоре са руководиоцима Кине, Индонезије и Јапана, и потврдио да са Кином као кључним азијским партнером Русија има „више додирних тачака које упућују на сарадњу, него оних које упућују на конкуренцију“.
У контексту тих изјава државни секретар САД Џон Кери, који је на самит дошао уместо Барака Обаме, наговарао је шефове држава да се покрене трговинско-индустријски пројекат који би био алтернатива АТЕС-у. Реч је о Транспацифичком партнерству (ТПП), чије би чланице поседовале око трећине светског бруто домаћег производа (економија АТЕС-а поседује 55% свестког бруто домаћег производа). Подсећамо да САД инсистирају на томе да се преговори о стварању зоне слободне трговине међу учесницима партнерства окончају до краја ове године.
Џону Керију је одговорио председник Кине Си Ђинпинг, који је истакао да „потенцијала за економски раст у Азији има довољно за све“, али је ипак додао да ће Кина подржати само „оно удруживање које ће донети корист свим учесницима процеса“. У Кини се проамеричко партнерство третира искључиво као нова сфера за деловање у интересу САД, без обазирања на потребе земаља у развоју.
Са друге стране, Кина и Индонезија активно покрећу сопствену трговинску иницијативу у оквиру самита азијских држава, у коме учествује 16 држава, а међу њима нема ни Русије ни САД.
На Балију није било речи само о економији. Владимир Путин је на маргинама самита имао низ сусрета, између осталог и са државним секретаром САД. У сусрету са Керијем разматрана су питања уништавања хемијског оружја у Сирији и даљи рад на регулисању кризе. „Имамо међусобно разумевање у погледу онога што треба да радимо и како треба да радимо. Веома ми је драго што је председник Обама заузео такав став“, рекао је руски председник на завршној конференцији за новинаре.
Одговарајући на питање да ли је на помолу излазак руско-америчких односа из клинча, Путин је одговорио: „Они нису били у клинчу“. „Што се тиче Сирије, наша неслагања су била више тактичке природе“, нагласио је он. „САД не теже ка томе да у Сирији дође на власт Ал Каида, зар не?“, рекао је шеф државе и прецизирао да „јесте постојала разлика, и она делимично и сада постоји у погледу средстава којима треба достићи циљ“. „Али и ту је, као што видите, учињен значајан напредак“, додао је он.
Руска страна се такође изјаснила за проширење учесника међународне конференције „Женева-2“, и да би требало укључити и Индонезију као највећу муслиманску земљу на свету.
Руски лидер се током самита сусрео и са премијером Јапана Шинзом Абеом. Путин је изјавио да постоји могућност склапања мировног споразума са Јапаном, и да је на практичном нивоу тај посао већ обновљен, те да се у новембру очекује посета министра спољних послова и министра одбране Руске Федерације Јапану.
