Спољни дуг Србије крајем јуна 2013. године износио је 26,07 милијарди евра, што је за око 0,1 одсто мање него претходног месеца, наведено је у новом билтену Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).
Спољни дуг земље на крају јуна био је за 1,4 одсто виши него у децембру 2012. године.
При томе је спољни дуг јавног сектора са достигнутих скоро 12,9 милијарди евра редукован за 0,3 одсто на месечном нивоу, али је и даље за шест одсто виши него крајем 2012. године.
Приватни сектор је генерисао спољни дуг у висини од око 13,1 милијарди евра, што је отприлике на истом нивоу као и претходног месеца, али и за 2,8 одсто мање у односу на стање с краја децембра прошле године.
У структури укупног спољног дуга Србије, јавни сектор учествује са 49,5 одсто, што је повећање у односу на крај 2012. године када је тај сектор у креирању укупног спољног дуга учествовао са 47,4 одсто.
Крајем 2008. године удео јавног сектора у укупном спољном дугу Србије био је 30,9 одсто.
Како је наведено, Србија је већ високозадужена земља са односом укупног спољног дуга и бруто домаћег производа (БДП) од 83,1 одсто, док је граница уласка у зону високе задужености 80 одсто.
То потврђује и податак да је однос отплате дуга према укупном извозу производа и услуга на крају јуна ове године износио 35,6 одсто, а граница за улазак у „зону црвене лампице“ је 25 одсто.
Посебно је забрињавајуће да је однос отплате дуга према БДП-у 15,4 одсто, што значи да је годишњи прираст дуга већи него бруто домаћег производа и да Србија „троши своју супстанцу“, упозорио је ИЗИТ.
