Чачак – Пред Основним судом у Чачку јуче је отворена главна расправа по тужби којом држава Србија од петоро Петковића из оближњег села Лознице захтева да у републичку касу врате 4,2 милиона динара. Они су ту накнаду судским путем добили због губитка члана породице, полицајца Чедомира Петковића, којег је смртно ранила ОВК на Космету 1999, али Врховни касациони суд Србије сматра да је потраживање било застарело.
Пуномоћник тужилачке стране (Републичко јавно правобранилаштво – Одељење Краљево) јуче је у свему остао при тужби, тужбеном захтеву и предлозима за извођење доказа. Том тужбом ради стицања без основа, поднетом 8. маја ове године, Република Србија захтева од Љубомира Петковића (80) да врати 905.964, супруга Синђа (76) тужена је за 904.401, њихов син Александар за 800.303, ћерке Соња Петковић и Звездана Обреновић за по 798.739 динара.
Пуномоћник Петковића, чачански адвокат Даница Милошевић на расправи је поновила да остаје при свом одговору на тужбу, поднетом 21. јуна, где истиче да, по члану 367. Закона о облигационим односима, тужилац нема право да захтева да му се врати оно што је дао, чак и ако није знао да је обавеза застарела. – Поред тога, члан 216. тог закона каже да се не може тражити враћање неосновано плаћених износа на име накнаде штете због повреде тела, нарушења здравља или смрти, уколико је исплата извршена савесном прибавиоцу. Није ни човечански, а ни законито захтевати повраћај новца од тих људи – истакла је Даница Милошевић.
Судија у овом предмету Љиљана Ђуровић је после отварања расправе одлучила да се рочиште одложи за 4. октобар, када ће бити извршен увид у пресуде Општинског и Окружног суда у Чачку и Врховног касационог суда, као и у протокол извршења Народне банке Србије од 12. јануара 2010, кад је Петковићима исплаћена накнада.
Чедомир Петковић (1961) радио је као полицајац СУП-а у Призрену и био смртно рањен на задатку, током НАТО бомбардовања 17. априла 1999. године. Службеним аутомобилом „лада нива“ са двојицом колега кретао се од Призрена ка Врбници, и близу скретања за то село наишао на барикаду ОВК и препречен трактор. Покушао је да обиђе препреку, због чега је џип налетео на постављену противтенковску мину која је експлодирала. Један полицајац погинуо је на месту, а Петковић је са тешким повредама збринут најпре у Призрену, затим у Војној болници у Нишу, па на ВМА у Београду. Не долазећи свести, преминуо је у Специјалној болници „Др Боривоје Гњатић“ у Старом Сланкамену, 2. октобра 1999. године. Сахрањен је у Лапову, где му и данас живе супруга и два сина.
Петковићи су били староседеоци у Малој Круши код Призрена, али су јуна 1999, бежећи пред зулумом ОВК, прешли у централну Србију. Накнаду за претрпљени душевни бол због губитка члана породице затражили су и добили тужбом која је поднета децембра 2008. Општинском суду у Чачку. Ту пресуду је, у свему, новембра 2009. потврдио овдашњи Окружни суд, истичући да је Чедомир настрадао у терористичком акту и да, по закону који је важио у време његовог рањавања, то кривично дело застарева 15 година од извршења.
Међутим, Републичко јавно правобранилаштво затражило је ревизију због застарелости, а Врховни касациони суд уважио тај захтев, и 13. јуна прошле године преиначио пресуду Окружног суда у Чачку од 18. новембра 2009. године, тако што је одбио захтев Петковића да им се исплати накнада.
Љубодраг Петковић недавно се обратио МУП-у где је радио његов син, односно Бироу за притужбе и представке у кабинету министра, молећи да буде ослобођен плаћања по овој тужби. Међутим, 12. јула добио је одговор да МУП нема право да поступа у овој ствари, и савет да се обрати Републичком јавном правобранилаштву – Одељењу у Краљеву. Дакле, оној адреси са које је и дошла тужба против њега и укућана. Ови Срби имају веома скромна примања, а невоља по њих могла би да буде још већа због чињенице да се поменутом тужбом од породице захтева да држави новац врати са законском затезном каматом, почев од 13. јуна 2012. године.
