Вијести, Регион

Насиље над незаштићеном децом

Dom_za_decu_i_omladinu_ometenu_u_razvoju_Veternik-620x330

Штићенике у Дому за децу ометену у развоју „Ветерник“ поред Новог Сада сви су заборавили, осим једне невладине организације. Запослени се над њима зато несметано иживљавају и поткрадају их када год могу.

Данас Паја Јовановић има 27 година, али још увек борави у дому „Ветерник“ надомак Новог Сада у који је и дошао нечијом грешком, будући да је ментално нормална особа а дом је предвиђен за смештај деце ометене у развоју. Као једанаесто дете у сиромашној породици Паја је остављен од породице одмах по рођењу испред дома „Колевка“ у Суботици. Пошто у „Дечијем селу“ у Каменици није било места пребацују га у дом за децу ометену у развоју „Ветерник“, иако му је коефицијент интелигенције натпросечан.

„Нисам једини који је овде смештен грешком. Има нас укупно петорица: Бане, Ђоле, Пишта, Ники и ја“, објашњава Паја. „Велики проблем нам је направио бивши директор дома Милан Петровић када нас је уписао у специјалну средњу школу, иако смо завршили нормалну основну школу. Данас због тога не могу да нађем посао, јер ми нико не верује да сам у Дому грешком.“

Није лако ни осталим штићеницима Дома, без обзира да ли су ту грешком или не. У овој установи ситуација је гора него у неком средњевековном казамату. Децу су васпитачи једном приморали да голим рукама откопавају медицински материјал, за јело најчешће добијају неукусне сплачине, а када се задеси да је спремљено нешто што ваља порције бивају смањене на минимум како би радници могли боље да се наједу (инспекција их је више пута затицала како се хране од оброка предвиђених за децу), јагоде или грожђе нису добили више од деценије, а батинање је најнормалнија појава.

Бане Грбић, момак који је такође нечијом грешком доспео у овај Дом, није више могао да издржи тортуру па је искочио кроз прозор. Поломио је ноге, али је преживео. Од тада се бори да истина о стању у дому „Ветерник“ доспе у јавност. Преко директора невладине организације „Сигурна позиција“ обратио се покрајинском омбудсману, али и полицији.

У свом допису надлежнима Бане наводи како је годинама трпео разне врсте злостављања. Гледао је како васпитач туче децу ометену у развоју.

Када је био у прилици снимао је телефоном све што се тамо дешавало, како би читав материјал предао надлежнима од којих очекује заштиту.
Један од васпитача који је, такође, нечијом грешком доспео у Дом (јер је нестручан, по образовању је агроном) јесте Миливоје Ћулибрк, кога многи сматрају највећим насилником. Једног штићеника је Миливој у лето 2009. пребио пред братом који му је био у посети само зато што се гласно смејао и шалио. Тукао га је док несрећном дечаку крв није потекла из носа. Брат је све то морао да гледа – није реаговао, јер се плашио да ће помахнитали васпитач и њега да пребије.

Штићеник Дома С.Н. од Ћулибрка је добио батине само зато што га је упозорио да се тако не понаша према деци – васпитач га је песницама тукао по глави и целом телу.

Запослени могу овако да се понашају, јер је већина штићеника заборављена од стране својих породица. Родбина их се стиди зато што се разликују од остале деце, и временом потпуно престаје да их обилази у Дому и да мисли на њих. Има, наравно, и изузетака, али су они реткост.

Деца тако бивају препуштена самој себи и милости, а најчешће немилости запослених који се над њима иживљавају. Ни пријаве ништа не помажу, као што се види из случаја Грбића који до данас није добио никакав одговор од надлежних, иако им је, осим изјава, приложио и фотографије (на једној од њих се види како деца голим рукама откопавају медицински отпад).

У овај дом јавне личности залазе само у изузетним приликама, онда када им је то потребно због промоције. Јелена Карлеуша је, тако, својевремено обећала материјалну помоћ, али је на обећање заборавила чим су се разишли представници медија. Ни власт се више не интересује много за стање у овој институцији, а једино што помаже један посланик из владајуће коалиције који и сам има дете у „Ветернику“.

Арпад Нађ / Таблоид

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *