Београд – Влада Србије је 2012. године идентификовала 79 жртава трговине људима, а од тог броја је 30 било радно експлоатисано или принуђено на прошњу, а 49 је било приморано на проституцију – пише у извештају америчког Стејт департмента. Од укупног броја жртава, само 39 је упућено на невладине организације које пружају помоћ у опоравку. Током 2011. идентификовано је 88 жртава трафикинга, док је ове године, за осам месеци, регистровано 30 жртава из Србије.
Незапосленост и тешки услови живота у земљи утичу на то да све већи број људи постаје изложен ризику од трговине људима, а огласи су мање сумњиви јер су трговци перфидни и учиниће све како би задобили поверење жртве и како би их што теже разоткрили.
У „Астри“, највећој невладиној организацији за борбу против трафикинга, кажу да је у Србији популаран најсуровији модел увлачења девојака у ланац трговине људима. Младе Српкиње прво постају принцезе, а потом – робиње.
„Ово је такозвани ловербоy модел или љубавнички модел, јер мушкарци прво освајају своју жртву, глуме да су заљубљени у њу, посвећују јој пажњу, излазе, задобијају њено поверење, упознају пријатеље, породицу“, прича за „Новости“ Елена Крсмановић из „Астре“.
„Жртве оваквог модела су готово увек младе девојке, које су још наивне, олако верују свему и немају пуно животног искуства. После извесног времена, младић им предлаже пут у иностранство, некада трајан одлазак, а некад само летовање, где по преласку границе почиње пакао.“
Како прича Крсмановићева, овај модел је посебно суров за жртве, јер их издаје неко у кога су имали бескрајно поверење. Најтежа је рехабилитација за оне особе које су преварене од стране неког кога су заправо волеле.
„Ако успеју да се извуку из ланца трговине људима, њихов опоравак је отежан тиме што их је у ситуацију експлоатације довела особа којој су веровале. Због тога им је посебно тешко да поврате веру у људе „, објашњава наша саговорница.
„Девојке из Србије су најчешће експлоатисане кроз принудну проституцију. Одузима им се пасош, мобилни телефони, све личне ствари, држе се у заточеништву, психички и физички су злостављане. Многе се тешко избаве из овог пакла.“
Неретко им, уколико имају дете их претходног брака или млађег брата и сестру, трговци који располажу њиховим животима, прете да ће, ако не раде шта им се каже, наудити њиховим ближњима.
„Када идентификујемо жртву, због ових претњи увек постоји страх од одмазде, освете“, каже Крсмановићева, објашњавајући зашто је важно осигурати заштиту права и безбедности идентификованих жртава трговине људима.
Када је у питању увлачење у ланац трговине људима и проституције путем огласа, Крсмановићева каже да је оно и даље врло актуелно, али су огласи све перфиднији:
„Пословне понуде су реалне, не траже се само плесачице, масерке, него конобарице, медицинске сестре, фризерке, а плате су такође реалне. Тек када пређу границу, девојке схватају у шта су се заправо упустиле.“
СОС телефон
„Астра“ делује и превентивно, не само као помоћ жртвама трговине људима и других облика насиља. СОС телефон за помоћ је 011/785-0000, а како кажу у овој организацији, трафикинг најчешће не пријављују саме жртве, већ чланови породице жртве.
