ДОКТОРОМАНИЈА: Титуле доктора наука деле се и шаком и капом
Број доктораната је од 405 достигао готово 3.000. Није докторирао само онај ко није хтео, тврде стручњаци.
БЕОГРАД – Судећи према броју доктора наука, Србија не би требало да страхује за напредак образовања. Број студената докторских студија повећао се пет пута у последњих пет година. Поставља се питање колико је оних који су до титуле стигли пречицом.
Ако је судити по броју доктора наука у Србији, наша земља не би требало да страхује за напредак образовања. Према подацима Завода за статистику, број студената докторских студија повећао се пет пута у последњих пет година; само у Београду, број доктораната је од 405 достигао готово три хиљаде. Намеће се питање колико је оних који су до титуле стигли пречицом.
Докторанти – хиперпродукција.
У Србији последњих година влада права „доктороманија“. Није докторирао само онај ко није хтео, тврде струцњаци.
Невен Цветићанин са Института друштвених наука сматра да се титуле доктора наука деле шаком и капом.
Будући да је наталитет веома мали да ли ће свака беба имати загарантовану титулу доктора наука. Мораће неко да ради нормалне послове, да буде добар водоинсталатер, аутомеханичар, а не да иде лакшим путем, да накачи титулу и парадира, додаје Цветићанин. Ни образовање, нажалост, није остало имуно на све оно што се дешава у осталим сферама друштва.
Дописни члан САНУ Душан Теодоровић оцењује да је ситуација са докторским тезама трагична. Имамо случајеве плагијата, безочног преписивања, „копи-пејст“ варијанти, измишљања научних радова и референци. Био је и случај лажног сајта где је неко приказао да има некакве резултате а у ствари нема. То је већ криминал у питању, упозорава Теодоровић.
Инспектори тврде да истражују сваку добијену пријаву. „Било је чак и неких политичара, јавне личности. За нас је сваки студент, сваки докторанд исто. Ако се у било ком тренутку утврди да нека диплома није валидна она мора да се поништи“, каже начелник републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.
Проблем није уочен само на приватним, већ и на државним универзитетима, упозоравају стручњаци.
Универзитетски професор Србијанка Турајлић напомиње да појам докторских студија би подразумевао да сваки уписани студент има стипендију, да има своје радно место на установи на којој је уписао студије и да се три година бави истраживањем.
Докторат би требало да је круна, а ми ништа од тога немамо. Имамо некакву вечерњу наставу која је заморна, додаје Турајлићева. Као решење професори предлажу оснивање школе докторских студија коју би водили највећи стручњаци.
Срђан Станковић из Национално-просветног савета сматра да би неколико добрих људи у једној области могли да се удруже са другим универзитетом чиме би се створила критична маса истраживача.
Тако би се, кажу, стало на пут плагијаторима и докторима наука без покрића који су, због несигурности у своје знање, често брана стручњацима да, за почетак, добију шансу.
Извор: Курир
