Вијести, Култура, Мишљења

„НАМЕТАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ“

Детињство сам провео у Футогу код Новог Сада. Одлично се сећам да су педесетих и шездесетих година сви јавни натписи – на 4 зграде основних школа, на средњој пољопривредној школи, општини, биоскопу, станици милиције, фабрици жице „Милан Видак“ и остали – били искључиво на ћирилици.

Године 1983. сам супругу и децу довео да виде место мог детињства, и тада сам на биоскопу затекао још увек вишедеценијски ћирилични натпис. Како је данас, не знам, јер касније нисам долазио у Футог.

Футог 1983.

Футог 1983. Испред „Народног биоскопа“

Данас хабсбургоносталгичари подваљују неупућеним младим генерацијама да се „ћирилица нама намеће“! Они који мисле да је свет настао у тренутку њиховог рођења заиста и верују да је тако.

Па нека се види да баш и није тако.

И мајкама се „намеће“ дојење беба. И рибама се „намеће“ вода као животно окружење.
Па се тако и Србима „намеће“ ћирилица. Како у Војводини, тако и у Рашкој, Косову и Метохији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској,…

За илустрацију, ево песме српског песника Тузлака Аливерића(Србина из Тузле, муслиманске вероисповести) из „Босанске виле“ од пре само стотинак година:

Српски или босански?

Српски или босански?

Тузлак Аливерић:
(песма против аустријске одлуке да се српски језик зове „земаљски“-касније и „бошњачки“, „босански“)

СРПСКИ ЈЕЗИК

Српски језик, рајски језик-
Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.

Српски језик, рајски језик-
Знаш како с’у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад на љуба њиме збори.

Српски језик, рајски језик-
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
Те нас диже у небеса.

Српски језик, рајски језик-
Ране вида, л’јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас, старци њиме соколе.

Српски језик, рајски језик-
За то велим, што да кријем;
Сваки онај Богу гр’јешни,
Ко га зове земаљскијем.

Тада се српски писао само ћирилицом, па о томе није ни било потребно писати…
http://ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.срб/picture/Знам_ја_шта_сам/category/Tuzlak_Aliveric

ЗНАМ ЈЕ ШТА САМ

…Ево пјесме – није вјешта –
Ал’за својим лети јатом.
немојте ме више вр’јеђат’,
Зовите ме Србом, братом!

 

А треба ли објашњавати идеје да Његош није говорио српски и писао  српским писмом – српском  ћирилицом?
Жељко Филиповић, чувар ћирилице

ЧувариЋирилице.Срб
Шампиони.Срб
https://www.facebook.com/SerbianAlphabet

Видите и чланак проф. Петровића о Србима у Дубровнику:
„Дубровник је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Резултати пописа житеља тог града из 1890. године то потврђују: укупно 11.777 житеља, од тог броја 10.327 римокатолика који су се изјашњавали као Срби, 546 православних, 1 унијат, 225 евангелиста и 79 Јевреја. При томе, њих 9.713 говорило је српским језиком, 716 италијанским, 19 словенским, два житеља руским, 52 чешким, шест пољским, 285 немачким и 384 мађарским језиком. Дакле, крајем 19. века у Дубровнику није било ниједног Хрвата.“
http://www.vijestio.com/kultura-2/hrvati-su-bili-periferno-srpsko-pleme/
И то је било пре само стотинак година!

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *