Вијести, Култура, Мишљења

ИСМЕВАЊЕ ИСТОРИЈЕ (ou ON DIRAIT UNE MAUVAISE BLAGUE)

Још три дана и, са зидова Културног центра Србије у Паризу, коначно ће бити скинуте слике Слободана и Владимира Пешкиревића, којима је, на нашу бруку и срамоту, обележена стогодишњица почетка Првог светског рата.

Да је реч о тој годишњици може се закључити на основу наслова изложбе: „1914 – 2014 JAMAIS PLUS LA GUERRE“ (у преводу: 1914 – 2014 никад више рат). У поднаслову, даље, стоји да су аутори изложених дела „близанци из Србије“, као и то да се изложбом „одаје почаст првом покушају успостављања мира“ чији су главни актери били, уче нас близанци, Франсоа-Ксавије и Сикст Бурбон од Парме.

Ни речи о улози и жртвама Србије у Првом светском рату. Ни једног документа нити уметничког дела који би о томе сведочио. Уместо тога, у име Србије и Српског културног центра, мирнодопска порука – из уста и испод руке српских близанаца! (Успут, ко се потруди наћи ће, да су покушаји успостављања примирја, од 1916 па надаље, везани за разна имена, међу којима папа Бенедикт XV, амерички председник Вудро Вилсон, белгијски социјалиста Камиј Исманс, итд. Али нашем центру и близанцима се учинило морално-политички подобније да на плакат ставе неко име које звучи француски.)


Нажалост, спрдање са историјом и са Србијом се ту не завршава. Завршни ударац добијате при погледу на изложена „дела“.

Изложба у Паризу: (не)дела српских близанаца?

Изложба у Паризу: (не)дела српских близанаца?

На брзину и невешто намалана женска лица или фигуре, копирана из модних часописа, стрипова или плаката, уз која су, ту и тамо, вероватно непосредно пред изложбу, придодате јубиларна годишњица и поклич миру. Као образложење за овај несретни избор, директорка Културног центра објаснила ми је, да је то зато што је „жена увек била жртва рата“. А један други посленик центра, који је, по сопственим речима, учествовао у организацији изложбе, рекао ми је да се о укусима не расправља („неки људи одобравају Далија, неки људи не одобравају Далија“).


Предлажем да се париски Културни центар Србије, овакав какав је, измести у неку месну заједницу на периферији Београда. Или да га испразнимо и сачувамо за нека боља времена а да слике Близанаца поделимо стаклоресцима за украшавање излога. Да нам се више не дешава да, у једној европској престоници, служимо као пример глупости и неукуса.

Извор:  Славица Батос

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *