Тинејџери и двадесетогодишњаци у Британији данас ће вас вероватно исправити ако кажете да сте на „Фејсбуку”, јер се, како пише „Гардијан”, по њима подразумева да сте на овој друштвеној мрежи. По њиховом доживљају енглеског језика у ери интернета поменути израз био би – плеоназам.

Деца све чешће опомињу родитеље да не говоре да су на „Фејсбуку”, јер би то било исто као да кажу да су у животу. Они сматрају да када се уз реч „Фејсбук” користи предлог „на”, то онда сугерише да је „Фејсбук” место на које се стиже и са кога се одлази. А за њих је он свет у којем се све одвија и који се не напушта кликом миша. Према њиховом осећају за граматику, уз „Фејсбук” може да стоји присвојна заменица, па као исправан израз истичу: „Ставио сам то на свој фејсбук-профил.” Млади Британци такође сматрају да не треба да кажете да сте нешто „лајковали на ’Фејсбуку’” јер се подразумева да се лајкује искључиво на овој друштвеној мрежи. На ову примедбу би посебно могле да обрате пажњу компаније чију циљну рекламну групу чине адолесценти и студенти. Оне се често оглашавају на интернету управо позивајући љубитеље својих производа да их „лајкују на ’Фејсбуку’”.

Промене о којима пише лондонски дневник нису ушле у енглеске граматике, али потврђују да се језик развија и трпи утицај модерних технологија. Енглески који се користи на интернету већ се доста разликује од стандардног. Настају нови изрази, стари се скраћују и користе у другом контексту, користе се симболи и бројеви као замена за речи и изразе. То је посебно изражено у кратким порукама које моментално стижу (чет), при чему се ретко ко труди да исправи правописне грешке. Због тога није занемарљив број младих којима је енглески матерњи језик, а који упорно праве правописне и граматичке грешке у школи и на испитима. „Телеграф” је објавио истраживање које је показало да у Великој Британији 40 одсто младих између 18 и 24 године неправилно пише речи. Проблем продубљује и то што се многи корисници сасвим ослањају на софтвер који, на пример, у „ворду” аутоматски исправља погрешно написане енглеске речи.

Неформални начин изражавања засад је највидљивији у комуникацији на „Фејсбуку” и „Твитеру”, у мејловима и ес-ем-есовима. Ипак, продире и у медије и литературу јер новинари и писци желе да се приближе младим читаоцима. Поједини изрази су постали општеприхваћени, што је реалност коју признају и званични речници. Тако Кембриџов речник енглеског језика познаје скраћеницу LOL (laughing out loud) која се у електронској комуникацији користи када желимо да кажемо да је нешто врло смешно.

———————————————-

„Твитовање” и званично део енглеског језика

Лондон – Објављивање порука на друштвеној мрежи „Твитер”, популарно „твитовање”, и званично је део енглеског језика, јер је Оксфордски енглески речник реч „tweet” („твит”) уврстио у своје јунско издање.

Главни уредник речника Џон Симпсон рекао је да је дефиниција речи „твит”, која је раније постојала као израз који опонаша пев птице, сада проширена и да може да представља и поруку постављену на „Твитеру” или да се користи за често коришћење „Твитера”.

Оксфордски енглески речник се свака три месеца разматра и додају му се нове речи.