Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је како је његова обавеза да покрене Србију, и да Србија мора да иде напред, без обзира на то да ли су он и Српска напредна странка у Влади или не. Вучић напомиње како хоће што више посла да заврши, да би неко за 10, 15 или 20 година могао да каже да је неко нешто урадио. Вучић даље каже: „Зато ми се толико жури, јер знам да ми се приближило“, и да зна како ће скончати. Оваква фаталистичка изјава у себи садржи или спознају о опасностима од моћних људи“ из сенке“ или спознаје о немогућности да обави прихваћене послове, или недостатка личне снаге у дужем временском периоду. Недавно је први потпредседник владе Србије Александар Вучић због честих здравствених проблема због великог рада рекао да га „не занима много стање здравља“ и да се не осврће много на личне слабости, пре свега стање здравља“.
Прво стратешко питање је да овакве изјаве да „зна како ће да сконча“ и да „да га је брига за здравље“ чини се делују и неодговорно према грађанима Србије. То може да говори да је „фанатик“ према здрављу што може реално да се одрази на квалитет и тежину одлука коју треба да спроведе и одлучности у политици коју води, али и односу према другима у власти. Забрињава и став Вучића да лицитира „како ће завршити“ јер на тај начин себе већ види као “бившег“ или са ограниченим временом од неколико година. Такве изјаве нису биле скоро у политичкој сфери нити на домаћој или међународној позорници.
Да ли се први потпредсеник кандидује да буде „жртва“ за Србију, или ће Србија бити „жртва“ политичких одлука политичара који воде Србију и који у себи носе вид „политичког самоуништења“ или спозанаје да могу бити животно угрожени. Неприхватљиво је да рецимо први потпредседник Вучић говори о томе како ће сконачати пред америчко-српском привредном комором и међу пословим људима. Какав се утисак може стећи?
Први да је политичка ситуација у Србији крајње конфликтна и нестабилна и да није препоручљиво страно улагање ако се први потпредседник, од угледа у власти и популаран међу бирачима, осећа да зна „како ће скончати“. Друго такве изјаве могу да шире атмосферу могуће завере центара моћи у Србији или ван ње против Александра Вучића, што је спознаја која треба да забрине. Треће политичар типа-државника такве ствари не говори већ елиминише и неутралише ризике, или води рачуна о својим потенцијалима у складу са интересима државе и партије коју води.
Посредно Вучић на овај начин покушава да себе прави жртвом попут Зорана Ђиинђића и да најави могућност претњи по живот и здравље. Иза овакве изјаве Вучића одмах се алармирају безбедносне службе које праве посебне мере заштите и процене ризика и тражи се обавештајно-контраобавештајна заштита и подршка и од моћних служби безбедности у ЕУ и региону, ако постоје претње споља од мафије или других ризичних групација као и корумпираних слојева тајкуна који могу бити финансијери или у позадини завере против Александра Вучића.
Једна од политичких и аналитичких ситуација је да први потпредседник владе шаље неке друге поруке, могуће и свом коалиционом партнеру СПС и Ивици Дачићу као министру полиције. Исто тако једна од аналитичких опција је да су овакве изјаве део „спиновања“ Вучића како би се представио као „жртва“ која мора да буде на олатару ради боље будућности грађана Србије .
Опасно је ако Вучић зна да је угрожен и то преноси јавно, а лична му је безбедност на нижем нивоу. Друго опасно је ако се шаљу овакве поруке јавности јер то говори да је Србија „опасна држава“ опасних група, лобија и мафије која прети и спрема неутралисање Александра Вучића и других државних функцинера и политичара. Како је тек са страним инвеститорима.
Треће још опасније је ако је све ово део спиновања, кампање која треба да ојача позиције Вучића у јавности пред тешким и болним мерама које мора да предузме у вођењу државне политике. Све у свему оваква реторика није оптимистична нити има позитиван тон, већ шири концепт страха, политичких и криминалних завера. Истовремено оваква стратегиија може да послужи и за јачање форми ауторитарности и репресивних мера режима као вид заштите од завереника против државе и власти.
