Недавно, у аутобусу ГСБ-а, девојка од 18 година са поносом вади своју прву личну карту и показује младићу који седи поред ње. Насмејана, срећна и тако очигледно сигурна у своје разлоге, објашњава како је добро имати личну карту са чипом. Као главни разлог што је узела личну карту са чипом наводи олакшану процедуру замене адресе у личној карти у случају промене пребивалишта. Само провуку тамо кроз неки уређај и све је готово, не мораш ништа да чекаш.
Стојим поред њих, хтео не хтео, слушам шта прича, и мислим се колико ли је пута она за својих 18 година променила место становања, када јој је то толико важно. Сасвим сигурно – ни једном. Али за сваки случај, ипак је узела личну карту са чипом. Слушам и чекам да чујем и друге разлоге, али њих нема. Све се своди на то да је лична карта са чипом једноставно нешто много добро што сви узимају, и то је то. А притом ако икада ускоро промени пребивалиште, што је слабо вероватно будући да док заврши факултет, запосли се и проведе се мало у животу већ ће имати 30 година, лако ће заменити адресу у новој личној карти.
Лична карта – чипована?
Да ме неко не схвати погрешно, не сумњам да би гласноговорници нових личних карата и пасоша могли и да наведу неке разлоге зашто су, по њиховом мишљењу, они добри, али поента моје приче је да 95% народа нема појма зашто је нова лична карта са чипом много добра ствар и зашто уопште узимају исту. Једноставно, по некој инерцији, “куд сви Турци ту и мали Мујо” узимају нова лична документа.
Ако кажу на Б(љувотина) 92, онда мора да је добро.
Влада Немачке одустала је, под притиском јавности, од узимања биометријских података грађана за нову личну карту. И шта ћемо сада? Сад су Немци луди, је л’ тако? Наравно да нису, њима се може, они шта год да ураде добри су, али луди Срби кад неће личне карте са чипом, онда су (поново као и за још много шта) заостали, затуцани националисти, непријатељи прогреса и бољег живота, фашисти, клерофашисти, православни фундаменталисти, православни фанатици…
Ево дакле барем 10 разлога, између осталих, зашто ја нећу узети личну карту са чипом:
– Зато што знам да је и без личне карте са чипом могуће електронски комуницирати и унапредити државну управу и администрацију, као и да не сме бити било чије дискриминације – нисам против модернизације, али јесам против манипулације.
– Зато што знам да је лична карта са контактним чипом само прелазно решење – сутра ће то вероватно бити универзални документ са даљинским очитавањем, а прекосутра биочип под кожом.
– Зато што у свету постоји велики отпор чипованим личним документима од стране људи који мисле својом главом и организација које се боре за приватност.
– Зато што и убудуће желим приватност новчаних трансакција – не желим да се пробудим у друштву у коме ће она нестати јер ће се све куповати биометријском личном картом зато што ће финансијски лобији сматрати да је то добра идеја.
– Зато што не желим да дајем подршку мафијашким пројектима у којима је техничка опрема за личне карте купљена на нелегалан начин новцем пореских обвезника – ако попустим данас, сутра ће се поновити исто.
– Зато што нас у највећем броју случајева службеници МУП-а не обавештавају на поштен начин о нашем праву да имамо или да немамо личну карту са чипом.
– Зато што не желим да будем малтретиран од стране неког службеника или полицајца у случају да је чип на мојој личној карти којим случајем ван функције.
– Зато што не желим да имам идентификациони документ у чије податке немам стални увид.
– Зато што сам схватио технократске методе рада и разумем да је очување данашњег права избора да не узмем личну карту са чипом кључно за слободно друштво у коме ће сутра живети моја деца.
– Зато што нисам опортуниста, одговоран сам члан друштва и размишљам критички, борим се слободу избора и за своју и туђу приватност.
А како ће то ускоро изгледати:
Ускоро ћемо бити бомбардовани хорским сведочанствима која говоре о свим врлинама микрочиповања, праћеним умирујућим уверавањима о демократским традицијама, владавини права и правима на приватност. Нажалост, историја показује да ствари могу да брзо крену у катастрофалном правцу, и да се то дешава са узнемирујућом редовношћу. А међународни уговори, законитост или демократски назори се традиционално нису показали претерано способним да спрече нечију усредсређену безобзирност.
Ово “ускоро” је већ почело, као што сви знамо. Довољно је погледати дневну штампу и остале медије.
Да ли сте знали:
– Да је за нове личне карте, ван очију јавности, 3 ГОДИНЕ ПРЕ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА, купљена опрема у вредности од 100 МИЛИОНА АМЕРИЧКИХ ДОЛАРА? (па зар само ово не говори довољно о новим личним картама!!! Заиста се дивим људима који и за ОВО налазе НЕКО оправдање)
– Да су СТОПИРАНЕ СВЕ ИСТРАГЕ у вези са овим незаконитим послом?
– Да у Србији није донет одговарајући Закон о заштити личних података? Да ви, дакле, не знате ко користи ваше податке и у које сврхе, нити који се подаци о вама чувају?
– Да су у САД 2009. украдени подаци о 130 милиона бројева кредитних и платних картица – у питању је највећа превара у области крађе идентитета у САД.
– Да су у САД у мају 2006. украдени подаци о 26,5 милиона ратних ветерана из базе података Ветеранске администрације у Вашингтону, и још неколико милиона из других, разних база података.
– Да је контролор британске обавештајне службе МИ-6, баронеса Дефни Парк, изјавила испред британског парламента у марту 2006. да би увођење личне карте везане за централну базу података у Британији било “поклон за терористе” и да би таква централизована база података пружила „вредне податке организованом криминалу и обавештајним службама непријатељских држава“.
– Да проф. Рос Андерсон са престижног Универзитета у Кембриџу, стручњак за безбедносни инжењеринг, каже: „Полицијске и друге агенције могу да добију приступ неограниченој лепези обавештења о личности. Постоје бројни докази да се рачунарске базе података – укључујући полицијске, базе за регистрацију возила и банкарске – рутински обијају од стране приватних истражитеља за рачун разних клијената, укључујући и медијских организација“.
– Да у Белгији, која издаје личне карте са биометријским чипом, грађани имају право да траже блокаду чипа ако не желе ту врсту идентификације.
– Да се у Финској биометријске личне карте издају на добровољној бази.
– Да је у Француској, неколико месеци пре увођења новог закона о личним исправама у скупштинску процедуру, министарство унутрашњих послова отворило сајт и омогућило грађанима и стручњацима да се укључе у јавну расправу о предложеном закону.
– Да се по писању лондонског “Дејли Телеграфа” више од 50% Британаца противи централизованој бази личних података, а разне анкете у Британији показују да су милиони Британаца спремни да одбију личне карте везане за електронску централну базу података по цену одласка у затвор!
– Да у Аустралији и Канади предлози за увођење сличних личних исправа нису прошли?
ПИЦА СЕРВИС
Оператер: – Пица сервис! Изволите!
Муштерија: – Добар дан! Желим да наручим две пице!
Оператер: – У реду! Могу ли прво добити Ваш ЈМБГ?
Муштерија: – Мој ЈМБГ!? Шта ће Вам то?
Оператер: – Инсталирали су нам нову технологију!
Муштерија: – Па какве то везе има са пицама?
Оператер: – Тако повећавамо брзину услуге, што је у Вашем интересу! Хоћете бити љубазни да ми дате Ваш ЈМБГ.
Муштерија: – Не разумем… Чекајте да погледам! Пишите: ЈМБГ 2709969710345
Оператер: – Хвала Вам, господине Петровићу. Само да проверим податке из наше базе. Видим да живите у Нушићевој улици и Ваш кућни телефонски број је 2601-595. Ваш број на послу је 3301-572, а Ваш број мобилног је 065/7921-483. Ви сада зовете са кућног телефона.
Муштерија: – Да, код куће сам. А одакле Вам све те информације?
Оператер: – Па умрежени смо, господине.
Муштерија: – Са киме се умрежени? Са БИА или са мојом фирмом?
Оператер: – Господине, будите љубазни, реците Вашу наруџбину!
Муштерија: – Донесите ми на кућну адресу две велике шумадијске пице, са љутом папричицом…
Оператер: – Мислим да Вам то није добра идеја, господине.
Муштерија: – Како то мислите?
Оператер: – Господине, Ваши здравствени подаци из електронског картона говоре да имате повишени крвни притисак и висок ниво холестерола. Жао ми је, али полиса Вашег допунског здравственог осигурања не покрива и тај ризик…
Муштерија: – Па што ми онда можете препоручити?
Оператер: – Могли бисте наручити нашу безмасну соја-пицу. Уверен сам да ће Вам се допасти.
Муштерија: – Зашто то мислите?
Оператер: – Па, прошле недеље сте у књижари купили књигу “Гурманска јела од соје”. Зато сам Вам то предложио.
Муштерија: – У реду, у реду. Дајте ми онда две велике соја-пице. Колико Вам дугујем?
Оператер: – То би требало бити таман за Вас, Вашу жену и Вашег сина. Све скупа, заједно с трошковима доставе, 2100 динара. Како плаћате?
Муштерија: – Као и увек, кредитном картицом.
Оператер: – Опростите, господине, али бојим се да ћете морати платити готовином. Прекорачили сте дозвољени минус на картици.
Муштерија: – ОК, скочићу до банкомата и донети новац пре него ваш достављач стигне.
Оператер: – Неће ни то ићи, господине! Имате прекорачење и на текућем рачуну.
Муштерија: – Нема везе. Само пошаљите пице. Припремићу новац. Колико вам времена треба за доставу?
Оператер: – Мало смо затрпани у овом тренутку. Око 45 минута.
Муштерија: – Како бре? Најмодернија технологија, умрежени сте, а треба Вам више времена него пре!?
Оператер: – Господине, ако Вам се жури, можете доћи до нас, али биће Вам незгодно возити пице на мотоциклу.
Муштерија: – Како знате да возим мотоцикл?
Оператер: – Овде стоји да касните с отплатом лизинга за ауто, па Вам га је лизинг компанија одузела пре два месеца. Али, Ваш скутер је у потпуности отплаћен, па сам само претпоставио да ћете тако доћи по Ваше пице.
Муштерија: – Не, ипак ћу доћи градским превозом.
Оператер: – Господине, према нашој евиденцији, Ваша БУС-ПЛУС картица није допуњена за овај месец!
Муштерија: – Ма носите се у три лепе….
Оператер: – Господине, препоручио бих Вам да пазите што говорите! Већ имате две прекршајне пријаве због ремећења јавног реда и мира 2010. и због викања на саобраћајног полицајца 2011.
Муштерија: – Ало, бре, па ја сам назвао пица сервис, а не полицијску станицу…
Оператер: – Господине, знамо и за Ваш ник, под којим пишете веома оштре коментаре на блогу Б92!
Муштерија: – Ма шта ми рече….
Оператер: – Да и не спомињем сајтове које посећујете…
Муштерија: – Ама човече, хоћу две пице!!!!
Оператер: – Желите ли још нешто, господине?
Муштерија: – Не, ништа више. И немојте заборавити две Кока коле гратис, како пише у Вашем огласу!
Оператер: – Опростите, господине, али наш оглас има клаузулу да не смемо нудити бесплатну Кока колу дијабетичарима! И молим Вас да дочекате нашег достављача, јер се боји пса. Ви вашег кућног љубимца, како видим, још нисте водили код ветеринара да се вакцинише.
