Превођење фраза са страних језика на наш може бити проблематично чак и за врсне познаваоце одређеног језика, међутим, ништа лакше није ни онима који имају ту (не)срећу да књижевна дјела овдашњих аутора преводе на неке друге језике.
Својевремено је један од најпознатијих књижевника са ових простора Момо Капор у јавности обзнанио како му се један од преводилаца из Америке јавио поводом „неразумљивих“ фраза.
„У вашој причи, коју управо преводим, постоје неки нејасни изрази, па вас молим да ми их објасните. Пишете да је то коштало као ‘кајгана светог Петра’. Одакле знате да је свети Петар јео омлете? Ако је, пак, јео, колико је могла да кошта та кајгана када је толико скупа, од колико јаја, у којој валути је плаћена? Да ли бих тај израз могао да преведем као: „Ст. Петер’с сцрамблед еггс“, била су само нека од питања која је преводилац тада упутио Капору.
Исти је имао и проблем са превођењем нама свима добро познатог израза „јаје на око“.
„Шта је то ‘егг он еyе’, зашто би неко ставио јаје на око, да се, можда, код вас очна обољења не лијече јајима“, питао се преводилац Капоровог дјела.
Познати бх. књижевник Стеван Тонтић појашњава да је чињеница да се мноштво ријечи не може буквално превести, те да из тог разлога некада могу да се десе смијешни и на крају нетачни преводи.
„Нама је добро познат израз ‘шпанско село’, када говоримо о нечем потпуно непознатом, међутим, када тај израз преведете на њемачки, у преводу постоји израз по којем ова крилатица добија значење чешко село и таквих израза је мноштво“, казао је Тонтић.
Када настану проблеми такве врсте, свакако је неопходно контактирати с аутором, како би појаснио значење и како би се пронашла ријеч или израз који имају аналогно значење. Страним преводиоцима није јасно ни шта значи израз „пљунути отац“, али и како је, уопште, могуће да некоме „падне сјекира у мед“. Капор је својевремено наводио да је са изразом „спава к’о заклан“, имао највише неприлика.
„Како превести на цивилизовани језик да неко тако добро и слатко спава, као да су га преклали? Да ли смо се кроз историју толико дуго клали да нам је покољ већ ушао у метафоричне снове“, запитао се Капор.
Бањалучки књижевник Предраг Бјелошевић, чија су дјела преведена на многе свјетске језике, али који и сам ради преводе, напоменуо је да није имао проблема када је превод његових поетских и прозних дјела на стране језике у питању, јер не користи много ове необичне изразе.
„Наш језик је доста ‘тврд’ и мислим да морамо много више радити на његовом обогаћивању и освјежавању, јер сам се сусретао са проблемом како неки страни израз превести на наш“, истакао је Бјелошевић.
Додаје да се деси да човјек мора мјесецима да размишља како би пронашао адекватну ријеч за неки превод.
„Такав случај се десио и мени приликом једног превода када сам извео ријеч ‘раснутак’, како бих појаснио појам откровење“, рекао је он.
На једном србијанском форуму који окупља неколицину преводилаца наводи се да је највећи проблем с којим се суочавају управо превод цитата и фраза.
„Код превођења фраза нађу се такве нијансе и завијуци значења да се преводиоцу заврти у глави. Свака фраза би, по нашем мишљењу, могла да се преведе на стотине различитих начина. У таквим ситуацијама доста помажу постојећи преводи на наш језик дјела из ког фраза потиче“, наводе преводиоци на овом форуму.
Тешко ћемо икада странцима објаснити због чега се неко „смије к’о луд на брашно“, а о превођењу наших вицева готово да нико ни не размишља. Ипак, већина књижевника и преводилаца ће се сложити да је лакше странцима да одговоре на питање о ријечима и изразима него о дешавањима на нашим просторима.
Непреводиве фразе
јаје на око
шпанско село
пљунити отац
пала му сјекира у мед
