Најпопуларнију друштвену мрежу, без које се више не може замислити свакодневица, основао је 4. фебруара 2004. године бивши студент Харварда Марк Закерберг.
На свом почетку, Фејсбук је био намјењен само студентима на Харварду који су тим путем могли да комуницирају међусобно и размјењују информације. Касније су им се придружили и други факултети и средње школе, да би данас била једна од најпосјећенијих друштвених мрежа на свијету. Међутим, данас ова мрежа представља и велики извор информација. Скоро да ниједно окупљање, било да је у питању журка, концерт, изложба, премијера филма, годишњица матуре или пак окупљање у локалнон кафићу не може проћи без такозваног ивента на Фејсу, како га популарно зову млађе генерације.
Са преко милијарду активних корисника представља неисцрпан извор података и за представнике медија, који путем ове мреже прате шта челници држава, политичари, министри и остали пишу у својим “статусима” коментаришући неки од актуелних догађаја. Обзиром да је апликација Фејсбука за мобилне телефона одлично урађена и приступачна са сваког мјеста, дешава се да се на овој мрежи објаве информације прије него што се званично појаве на неком од веб портала. А колико је у свијету данашње комуникације улога ове друштвене мреже постала неизбежна свједочи и чињеница да је, поред свјетских звијезда из свих области забаве и културе, света политике, економије, екологије, друштва…, недавно налог на Фејсбуку отворио и папа Бенедикт XVI. Папа је чак недавно упозорио лидере Римокатоличке цркве да не могу игнорисати друштвене мреже као што су Фејсбук и Твитер, већ да то представља реалност којој треба да се окрену како би ширили вјеру новим генерацијама.
Проблем са којим се ова друштвена мрежа суочавала јесте питање приватности, па је тим поводом јануара ове године Закерберг представио нови претраживач који, како је истакао, уз прецизнију претрагу жељених садржаја, осигурава и потпуну дискрецију корисницима. Нова услуга под називом “грапх сеарч” омогућава корисницима прецизнију претрагу људи, мјеста, слика и интересовања. Упркос критикама, Фејсбук је данас најпопуларнији сервис за социјализацију са растућим бројем корисника те је чак прозван и “новим Интернетом”, а Закерберг стекао надимак “нови Бил Гејтс”. О вриједности Фејсбука најбоље говори податак да је Мајкрософт крајем 2007. године платио 240 милиона долара за 1,6 посто удјела у дионицама ове друштвене мреже.
