Предвиђања стручњака су да ће 2015. бити тешка за привреду и за грађане. Од продаје нафте и гаса пуни се више од пола државног буџета.
По прогнозама Министарства економског развоја Русије, ту велику земљу очекује рецесија или, обичним језиком казано, пад производње и успоравање економског развоја и све што из тога проистиче. Још у септембру се говорило да ће руска економија расти 1,2 одсто, али сада експерти отворено говоре о паду. Главни разлог руских економских невоља је пад цијене нафте марке “уралс“, а од јануара и пад цијене гаса. Осим тога, у Министарству економског развоја говоре о све већем одласка капитала из земље у 2014. години – више од сто милијарди долара – а по прогнозама, исти тренд ће се наставити и сљедеће године.
Почетком минулог љета извјештаји руских статистичара који су говорили да је први пут за четири године забиљежен пад производње изазвали су полемику међу економистима. Једни су тврдили да је Русија ушла у рецесију, док су други умиривали јавност тврдећи да ће, све док су високе цијене нафте и гаса, државни буџет бити пун, па предсједник Путин и премијер Медведев могу да остварају амбициозне планове и рјешавају све проблеме.
Још љетос су се чула упозорења да је индекс набавки за потребе производње пао испод критичне границе од 50 поена, а то значи да је привредни раст заустављен. Исто тако, руски произвођачи су у јулу смањили своје набавке, први пут од јануара прошле године, а темпо тог смањења је био највећи за претходне четири године. Осим тога руске компаније су у јулу отпустиле највише запослених у односу на претходних седам мјесеци. Економисти су полемисали око термина, а не чињеница – да ли је Русија у економској кризи или не.
Проблеми са растом производње у Русији појавили су се знатно прије украјинске кризе. Смањио се и прилив пореза у државни буџет јер се профит компанија смањио за 17 одсто. Пао је и темпо раста инвестиција. У јуну је био пад инвестиција у поређењу са истим периодом 2013. за 3,7 одсто. Осјетно се смањио и увоз машина у Русију, а и даље се доста увозила одјећа, обућа, храна.
Садашњи велики пад рубље сигурно ће утицати и на пад куповне моћи. Они произвођачи који за валуту купују сировине сигурно ће поскупити своју робу. Курс рубље у петак је износио 52,7 за долара, а за евро се давало 65 рубаља. Обје валуте су од јануара до сада поскупјеле за око двадесет рубаља. За седам посљедњих дана рубља је изгубила 16 одсто своје вриједности.
Због тога што плате и пензије неће реално моћи да прате раст цијена доћи ће до смањења продаје. Тај лош тренд и затворени круг се може звати рецесија или криза јер је грађанима који ће лошије живјети све једно како шта дефинишу економисти.
По прогнозама руских економиста нафта може да појефтињује и током првих шест мјесеци наредне године, а затим ће се цијена стабилизовати. Тек тада, кад крене раст цијена енергената, свануће и Русији јер она пуни од продаје нафте и гаса више од пола свог државног буџета. Највероватније да ће бити смањени расходи за медицину у 2015. и 2016. за 50 одсто, а биће резања и у образовању. Једино се наводно неће смањити планирани трошкови за одбрану, а војна индустрија би била та која би требало да “оживи“ већи број фабрика.
Иако један број, поготово страних, компанија смањује персонал због посљедица санкција, засад масовног отпуштања из руских предузећа нема. Према службеној руској статистици незапосленост у септембру је била само 4,9 одсто. У многим компанијама тврде да ипак имају технолошки вишак. Економски недјељник “Експерт“ пише да је у септембру у 16 одсто индустријских предузећа било отказа.
Русија: Рецесија пред вратима
Шта ће рећи Путин
Сви они које забрињава драстичан пад рубље у односу на долар и евро са нестрпљењем очекују годишње обраћање предсједника Владимира Путина. У петак, тачно у 12 сати по московском времену, из Кремља ће се директно преносити Путинов говор. По обичају он ће говорити о унутрашњеполитичким питањима као и о актуелним међународном проблемима.
Економски патриотизам
Директор Института проблема глобализације, економиста Михаил Дељагин, каже да се криза може пребродити стимулисањем продаје домаћих производа. Влада не смије да подиже порезе јер ће тако да убије домаће произвођаче, упозорава Дељагин.
Извор: РТРС
