Грчка која председава ЕУ у првој половини ове године намерава да предложи да се особе које траже азил расподеле по земљама Уније, рекао је грчки министар за јавни ред и цивилну заштиту Никос Дендијас. То питање је камен спотицања између чланица на југу и оних на северу ЕУ, а већина земаља не жели да мења садашње прописе који предвиђају да се захтев подноси само у земљи у коју је особа прво дошла. Према подацима европске службе за статистику Еуростат, у ЕУ је у периоду од октобра 2012. до октобара 2013. било више од од 400.000 захтева за азил, укључујући и нове захтеве. Највише захтева је у том периоду регистровано у Немачкој, а по броју захтева су предњачили грађани Русије.
„Предложићемо да се покрене расправа о увеђењу клаузуле о расподели тражилаца азила и имиграната из трећих земаља који не могу да се врате у домовине“, рекао је 9. јануара Дендијас на конференцији за новинаре.
Он је рекао да би критеријуми при утврђивању правила за рапсоделу особа које траже азил међу чланицама ЕУ могли бити „бруто домаћи производ, површина, број становника и капацитет чланице да прими имигранте“.
Даблинском регулативом из 2003. предвиђено је да мигранти могу да траже азил у чланици ЕУ у коју су прво стигли, да њихов захтев може да се разматра само у тој чланици у чијој је надлежности и враћање миграната у земљу порекла. Ти прописи треба да спрече сељење миграната из чланице у чланицу, али и злоупотребе, односно да тражиоци азила бирају земље са највеликодушнијим условима или подношења више захтева.
На десету годишњицу Даблинске регулативе у фебруару прошле године групе за заштиту људских права су упозориле да прописи ЕУ о подношењу захтева за азил нису донели много добра ни чланицама ЕУ, ни људима који траже уточиште. Активисти за људска права су упозорили да се због примене те регулативе азиланти третирају као људи „другог реда“, да се породице раздвајају и да они који уђу у земље са слабом инфраструктуром за избеглице немају где да оду.
Даблинском регулативом, која је заменила Даблинску конвенцију, обухваћене су земље ЕУ, као и Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн.
Чланице на југу ЕУ, попут Италије, Грчке и Кипра траже да се у име солидарности преиспитају та правила, пошто се оне суочавају са приливом миграната из Азије, Блиског истока и Африке који покушавају често илегално да уђу у ЕУ. Већина чланица, међутим, не жели да мења те прописе.
Азиланти
Дендијас није крио да ће покретање питања измене прописа за азил бити тешко јер многе европске земље нису расположене за разговор о расподели азиланата. Он је апеловао да се на ово питање не гледа „само кроз призму север/југ“. „Нисмо на конкурсу на коме се додељује највише миграната“, додао је Дендијас.
Грчки министар је рекао да Турска, са којом је ЕУ недавно склопила споразум о реадмисији, има још много тога да уради на том плану. Анкара је тим споразумом прихватила обавезу да прими назад особе које су у ЕУ ушле из Турске а не испуњавају услове уласка, боравака или настањивања.
„Било ко може да дође у Истанбул без визе и да се нађе на неколико километара од копнене границе ЕУ“, рекао је Дендијас.
Према подацима Еуростата, у ЕУ је регистровано 411.340 захтева за азил, од којих су 13.535 били нови захтеви. У трећем кварталу 2013. било је укупно 117.800 захтева за азил, што је повећање од 13% у односу на друго тромесечје и 31% у односу на трећи квартал 2012.
Највише захтева је у периоду октобар 2012-октобар 2013. регистровано у Немачкој, укупно 111.545, затим у Француској 65.125 и Шведској 49.640.
У том периоду најбројнији тражиоци азила били су Руси са 43.815 захтева. Следе Сиријци са 40.470, а грађани Србије су на трећем месту са 21.735 захтева, од којих је 90% поднето у Немачкој.
Највећи број тражилаца азила у односу на број становника забележен је у трећем тромесечју прошле године на Малти, око 3 азиланта на 1.000 становника или 3.480 на милион становника.
Извор: АФП, ЕурАктив.рс
