Вијести, Свијет

Башеле поново председница Чилеа

Мишел Башеле (опет) изабрана за председницу Чилеа. Била на челу државе од 2006. до 2010. године.

Популарност коју је испратила Мишел Башеле (62) када је у Сантјагу 2010. године напуштала место првог женског лидера једне од најбогатијих јужноамеричких држава, сачекала ју је и три године касније. Убедљиво је победила пријатељицу из детињства, али и политичку ривалку десног центра Евелин Матеј (60) и постала први лидер Чилеа у другом мандату од времена Аугуста Пиночеа, са којим је делила невеселу породичну сагу.

Пиночеовим пучем је, иначе, 1973. године збачена социјалистичка администрација коју је подржавао њен отац, генерал у чилеанској војсци. Ухапшен је, мучен и преминуо у затвору. Тада студенткиња медицине, и Башелеова је, заједно са мајком археологом, ухапшена, где су мучене. Успева 1975. да оде у егзил у Аустралију, па у Источну Немачку где је студирала и политички се активирала као социјалиста.

predsednica Cilea

Студије медицине завршила је, ипак, у Чилеу 1979. године, и касније радила на клиници која је лечила жртве Пиночеове тортуре. Његовим одласком с власти 1990. године, Башелеова се политички активира, посебно у области здравља и војној области, у чему се и усавршавала у Чилеу и Вашингтону. Постала је министарка здравља, а 2002. године и прва жена министар одбране Чилеа.

Разведеној мајци са троје деце, левичарки Башелеовој у претежно католичкој земљи није било једноставно да се избори за председничку фотељу. Када је успела, уместо ружа чекало је трње масовних протеста студената и рудара и пад популарности, од које је спасао раст цене главног извозног артикла, бакра. Штедела је од профита, смањила сиромаштво усред кризе 2008. године, и показала пожртвовање током разорног земљотреса који се подударио са крајем њеног мандата. Отишла је у пуном сјају.

Да би у марту 2013. године ушла поново у председничку трку, напустила је бављење женским питањима у УН, и запливала сигурно на таласу протеста незадовољства суграђана који од ње очекују решења.

Лајтмотивом кампање учинила је обећање смањивања разлика између богатих и сиромашних. Бирачима је поручила и да намерава да повећа порезе да би омогућила бесплатно универзитетско образовање, али и реформе политичких и економских структура које датирају још из времена Пиночеа. Аналитичари тврде да је Башелеова која ступа на чело државе у марту, много радикалнија него што је била пре.

Извор: Новости

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *