Вијести, Свијет

Амерички покушај обуздвања Русије завршиће се светском изолацијом САД

ВАШИНГТОН ВЕЋ СХВАТА ДА МУ ЈЕ РУСИЈА ФАКТИЧКИ
ГЛАВНИ СУПАРНИК НА СВЕТСКОЈ СЦЕНИ

  • Руководство САД једноставно игнорише чињеницу да САД физички немају никакву шансу да Русију сатерају у ћошак, поред осталог и зато што, како је подсетио Сергеј Лавров, у савременом свету нема ћошкова
  • Русија није само почела да раскринкава и доводи у питање америчке претензије на светску доминацију и да говори о вишеполарном свету, него и претендује на лидерство међу антиглобалистичким, антиамеричким и традиционалистичким снагама    
  • Москва готово да проглашава конзервативну интернационалу, позивајући у њу сваког од Берлина до Техерана, и припрема се да преуреди читаву архитектуру светског поретка и утврди нови баланс снага где ће САД бити само „једне од“
  • Обуздавање је, у ствари, веома добра стратегија. Исправна и благовремена. Благовремена за САД и корисна за Русију
  • Нека нас Американци само обуздавају – за десет година откриће да се сами налазе у таквој изолацији да ће бити приморани, чак не више да се враћају политици 19. века са њеном Монроовом доктрином (Западна хемисфера је – сфера америчких интереса), него да прелазе у изолационизам да би сопствену земљу сачували од распада
  • Новом-старом самоубилачком стратегијом САД ће само помоћи Русији и читавом свету да се избаве од њиховог наметљивог месијанства
Пише: Пјотр АКОПОВ, Москва
АМЕРИКАНЦИ формулишу обновљену концепцију политике према Русији. Судећи по писању њихових медија, то ће бити нова верзија стратегије обуздавања, коју је Вашингтон следио у време Хладног рата. Чак ни у прошлом веку та стратегија није могла зауставити Русију, а сада може само да убрза изолацију САД.

У чланку Питера Бејкера „Обамина стратегија отписује Путина подсећајући на времена хладног рата“, који је објављен у суботу у The New York Times са позивом на сараднике америчког председника, говори се о тражењу нове стратегије Беле куће у односу на Русију.

Према том чланку, Обама је већ дошао до закључка да – чак и ако се регулише садашња конфронтација због Украјине, он више никада неће имати конструктиван однос према Путину. Због тога он жели да током преостале две и по године „минимизује штету коју Путин може нанети и да у области сарадње сачува остатке који се још могу спасити“. Што се тиче осталог, председник САД „намерава да игнорише домаћина Кремља и да гради приоритете у корист других, перспективнијих праваца спољне политике“:

„Исто као што су Сједињене државе после Другог светског рата одлучиле да се одупиру Совјетском Савезу и његовим глобалним амбицијама, Обама се данас сконцентрисао на изолацију Русије председника Владимира Путина, прекидајући њене економске и политичке везе са спољним светом, ограничавајући експанзионистичке амбиције те земље на њене најближе периферије, у суштини, претварајући је у одбачену државу“.

Односно, Американци су као и раније уверени да ће успети да организују блокаду и изолацију Русије, штавише, полазећи од тога намеравају да градe своју стратегију. Руководство САД једноставно игнорише чињеницу да САД физички немају ниједну шансу да Русију сатерају у ћошак, поред осталог и зато што, како је подсетио Сергеј Лавров, у савременом свету нема ћошкова. За нас није принципијелно важно објашњење шта је конкретно разлог таквог слепила – урођена увереност у сопствену изузетност или покушај да се жељено представи као стварно.

Важно је само то да су САД стварно спремне да званично пређу на такву политику. То говори најмање о две ствари.

Прво, Сједињене Државе схватају да је током последње године Русија фактички већ постала њихов главни супарник на светској сцени. И више од тога, да Русија развија своје напредовање док се САД  бране.

На обуздавање се прелази само против офанзивног противника. При том, у односу на Русију тактика обуздавања примењивана је од стране Запада током последњих триста година, на коју је недавно подсетио Владимир Путин.

Западу није одговарала моћна држава која се развија у складу са својим сопственим националним интересима, чија је заштита неминовно сметала остварењу планова глобалне доминације, које од 18. века промовише евроатлантска цивилизација. Обуздавање Русије није се прекидало готово никада – само је понекад, као што је то било 90-их, оно постајало непотребно због наглог слабљења Русије.

Тада је Запад покушавао да спроведе политику – „прогутати“ Русију као такву и уклопити је у свој глобални пројекат са правом клијента.

Друго, Запад не разуме узрок пораза Русије у хладном рату. У САД стварно сматрају да је управо политика обуздавања довела до победе над СССР-ом. Међутим, предаја свих геополитичких позиција од стране наше земље, одустајање од сопствене политике како спољне, тако и унутар земље, цепање и крах државе, били су изазвани унутрашњим разлозима од којих је најважнији био криза комунистичке идеологије (у првом реду разочарење у њу дела елите), као и слабост и глупост прве личности која је започела непромишљени и самоубилачки експеримент са земљом и здравим смислом.

Испоставило се (за САД) неочекивано да је отписана Русија обновила своје снаге, и најважније, вратила своје право гласа и одлучност да штити своје интересе. И више од тога, она не само да разоткрива америчке претензије на светску доминацију и говори о вишеполарном свету, него и претендује на лидерство међу антиглобалистичким, антиамеричким и традиционалистичким снагама, готово да проглашава конзервативну интернационалу позивајући у њу сваког од Берлина до Техерана, припрема се да преуреди читаву архитектуру светског поретка и утврди нови баланс снага где ће САД бити само „једне од“.

Право време да се приступи обуздавању.

У ствари, то је веома добра стратегија. Исправна и благовремена. Благовремена за САД и корисна за Русију.

Нека нас Американци обуздавају – за десет година откриће да се сами налазе у таквој изолацији да ће бити приморани, чак не више да се враћају политици 19. века са њеном Монроовом доктрином (Западна хемисфера је – сфера америчких интереса), него да прелазе у изолационизам да би сопствену земљу сачували од распада.

Ако је током 40-80-их година, у условима америчког обуздавања, СССР напредовао таквим темпом, онда Русија данас, имајући апсолутно другачију и много повољнију конфигурацију светских снага, може да постане координатор свих цивилизација и регионалних блокова који иступају за обуздавање САД.

За сада смо се готово сами бавили обуздавањем Сједињених држава (Украјина је – само најјаснији такав пример). Сада кад је већ свима јасан опадајући тренд САД, када се Кина налази на ниском старту (која је последњих година много учинила за јачање својих позиција на свим континентима, наравно, на рачун потискивања Запада), Европа балансира између англосаксонске хипнозе и наде у независност, а Јужна Америка и исламски свет не само да се принципијелно слажу , него су и спремни за прелазак на активну етапу изградње нове светске архитектуре – ствар је памети, воље и разумног прорачуна брзине процеса, као и компетентне комбинације притиска и уздржаности.

Црни Обама постаје још црњи?

Црни Обама постаје још црњи?

Новом-старом самоубилачком стратегијом САД ће само помоћи Русији и читавом свету да се избаве од њиховог наметљивог месијанства.

Превела Ксенија Трајковић

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *