Уочи посете Републици Србији, приређене поводом 70. годишњице ослобођења Београда од фашистичких окупатора, председник Русије Владимир Путин дао је интервју српском дневном листу Политика у којем је изнео своје мишљење о питањима, актуелним не само за Србију већ и за читав свет.
Владимир Путин изразио је признање српском руководству за позив да посети Србију и учествује у манифестацијама посвећеним 70. годишњици ослобођења Београда од фашистичких окупатора.
Пре свега, предсеник Русије захвалио је Србима за брижљив однос према сећању на совјетске војнике који су се заједно са борцима Народно-ослободилачке војске Југославије борили против фашистичких окупатора. Владимир Путин је подсетио да је у време Другог светског рата на територији бивше Југославије погинуло, рањено или нестало више од 31 хиљада војника и официра Црвене Армије. Путин је такође напоменуо колико је важно да људи у разним земљама схватају до каквих страшних последица могу да доведу покушаји да се по сваку цену достигну сумњиви геополитички циљеви, зато је неопходно учинити све како се не би допустиле сличне трагедије у будућности.
Србија је увек била и остаће један од кључних партнера Русије на југоистоку Европе. Председник Русије је подсетио да су 2013. године председник Србије Томислав Николић и он потписали међудржавну Декларацију о стратешком партнерству, која је потврдила опште расположење за развој свестране сарадње у свим кључним областима и навео неколико примера успешне сарадње. То је пре свега компанија Нафтна индустрија Србије, која се од губиташког предузећа претворила у главног донатора српског државног буџета, а такође и радови на реконструкцији и модернизацији железничке инфраструктуре Србије уз учешће ОАО Руске железнице.
Руски председник је говорио и о хуманитарној компоненти билатералне сарадње. Стручњаци Руско-српског хуманитарног центра у Нишу последњих година више пута су учествовали у ликвидацији последица ванредних ситуација на Балкану. У мају текуће године, за време великих поплава руски спасиоци су помогли да се евакуишу становници из потопљених региона. Неколико летова авиона Министарства за ванредне ситуације Русије у Србију пребацило је више од 140 тона хуманитарног терета.
Одговарајући на питање о могућим смањењима испорука руског гаса у Европу због задужености Украјине и о перспективама пројекта Јужни ток, председник Путин је подвукао да Русија у потпуности испуњава своје обавезе за испоруке гаса европским потрошачима и да је расположена за даље продубљивање сарадње са ЕУ у сфери енергетике.
Последњих месеци Гаспром убрзаним темпом увећава резерве гаса у европским подземним складиштима, саопштио је он. Ове мере треба да спрече прекиде у транзиту, осигурају комфорније услове за превладавање врхунца потрошње у зимском периоду.
Несумњиво, ми узимамо у обзир ризике везане за кризне појаве у Украјини, изјавио је руски председник. Испоруке у ту земљу у јуну ове године су морале да буду прекинуте, пошто су кијевске власти одбиле да плате за већ испоручени гас. Крајем лета и почетком јесени ове године обављена је серија интензивних консултација у тространом формату Русија-ЕУ-Украјина, у току којих су разматрана узајамно прихватљива разрешења по питању регулисања украјинског дуга за гас и стабилног транзита гаса у Европу. Москва је спремна за наставак конструктивних преговора о овим темама.
Владимир Путин је одговорио на питања о економским санкцијама ЕУ и САД против Русије. Питање о њиховом коначном циљу и року трајања исправније би било поставити лидерима САД и ЕУ, сматра Владимир Путин. Уопште није Русија допринела државном преврату у Украјини, који је довео до актуелне озбиљне унутарполитичке кризе и грађанског раскола.
Путин сматра, да руски партнери треба јасно да схвате да покушаји притиска на Москву путем једностраних, нелегитимних ограничавајућих корака не приближавају регулисање ситуације, већ само отежавају дијалог. О каквој тежњи ка деескалацији ситуације у Украјини може бити речи ако се одлуке о новим пакетима санкција доносе практично истовремено са постизањем договора о напретку мировног процеса? Ако је главна тежња да се изолује наша земља — то је потпуно апсурдан, илузоран циљ. Јасно је да он не може да се реализује, мада, наравно, економском здрављу Европе, па и читавог света, може да буде нанета велика штета.
Што се тиче дужине трајања ограничавајућих мера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са своје стране одмерено ћемо прилазити оцени ризика и последица примене санкција и реаговати на њих полазећи од националних интереса, изјавио је председник Путин у интервјуу српском листу Политика.
Извор: Глас Русије