Вијести, Регион

Избори у БиХ: Тадић није Вучић, Додик је на ивици, али са Путином

Према прелиминарним оценама општих избора у БиХ, председник Републике Српске Милорад Додик је сачувао своју дужност, највероватније његова партија ће формирати владу, мада у Председништву БиХ „Додиковог човека“ више нема. Победио је не брзим нокаутом, него с тешкоћом и на поене. Вероватно такав резултат у боксу сведочи о томе да је шоу успео.

Победио је не брзим нокаутом, него с тешкоћом и на поене. Вероватно такав резултат у боксу сведочи о томе да је шоу успео. Када таква схема делује на изборима, значи да је шоу такође успео, али скоро половина бирача је остала незадовољна тиме у каквом режиму ће живети у наредних неколико година. Према прелиминарним оценама општих избора у БиХ, председник Републике Српске Милорад Додик је сачувао своју дужност, највероватније његова партија ће формирати владу, мада у Председништву БиХ „Додиковог човека“ више нема. Разултате гласања разматрамо са Георгијем Енгељгардтом, научним сарадником Института за славистику РАН.

Заменик председника Српске демократске странке Огњен Тадић сакупио је скоро исти број гласова као и Милорад Додик. Њих нешто спаја, у крајњој линији на нивоу реторике. Обојица сумњају у томе да ће БиХ у актуалном стању опстати. Обојица су усмерени на поливекторску сарадњу – и са Русијом и са ЕУ. Тадић је истина у току кампање више стављао акценат на економију, наводећи као пример премијера Србије, чак је планирао да за РС постане нови Вучић. Ипак Додик је победио. Захваљујући чему?

БиХ, као и већина балканских земаља, од 2008. године налази се у врло тешкој економској кризи, а велики део становништва не види излаз из ситуације. Јасно је да је таква ситуација повољна за опозицију. Други моменат: Додик и његова странка се налазе на челу републике скоро 9 година, тако да делује и сасвим природни фактор умора становништва. Зато не чуди што је Тадић заузео друго место, већ то што је Додику пошло за руком да сачува подршку. Мислим да је подршка условљена тиме што бирачи схватају: економска криза неће нестати при било којој власти. Мала република не може да утиче на глобални економски контекст. А разлике у ставовима два претендента на председничку фотељу ипак постоје. За Додика приоритет су односи са Русијом и Србијом. У наступима његовог опонента, макар у благој форми, чула се критика оријентације на Русију и наше компаније које сада (и од тога се нема куд) највећи су инвеститори у РС.

Није тајна да је Додик два пута побеђивао, између осталог на рачун „реторике независности“. У последњих годину дана два пута је имао повод да се сети самоопредељења – Крим и Шкотска. Узимајући у обзир да се у ентитету број запослених већ изједначио са пензонерима, какав је рок трајања говора о самосталној Републици Српској?

Конкурецнија између заједница неодвојиви је део политичког уређења БиХ. Када Додик апелује на национална осећања, он полази од тога да се његов бирач руководи следећим принципом: даља централизација земље ће довести до тога да још један део новца оде од нас у Сарајево, тако да ће бити још горе. Политика лидера СНСД заснова је на том да се у максималном формату очува аутономија РС, а можда и да се увећа, и то је оно што се свиђа Додиковим бирачима. Он је прагматични политичар и када таква реторика не би била тражена, не бисмо је чули.

У федерацији БиХ убедљиво је победила Странка демократске акције Бакира Изетбеговића, познатог присталице јединствене БиХ. Са друге стране, у Президијуму хрватски народ ће представљати Драган Човић… Колико утопијски за вас звучи идеја трећег ентитета за Хрвате? Неће ли то повући земљу у разне стране?

Издвајање треће аутономије у БиХ за Хрвате, технички је врло тешко остварити, зато је то мало вероватно. Ипак, хрватски политичари ће неизбежно гурати такву идеју, тежећи максимално да заштите разне прерогативе хрватских територија у земљи. Друга је ствар што без обзира на то што у Босни, како сам рекао, доминирају принципи ентитета и преставници сваког од народа гласају за „своје“, саме странке надаље могу да сарађују на најнеочекиванијим конфигурацијама.

Кандидат из СНСД Жељка Цвијановић је изгубила. Српске интересе у Президијуму ће штитити Младен Иванић, човек познат коа ватрени критичар поретка који постоји у Бањалуци и присталица логике односа између ентитета „и-и“ уместо „или-или“, тачније јединства мишљења, а не заоштравања односа. Шта даље?

Иванић има давнашњу, стабилну репутацију „западног“ човека. Додику, са којим има лични конфликт, он може да створи мноштво проблема политичког каракера, подржавајући иницијативе које ће бити на штету Републике Српске, како је види Додик. Господин Иванић је током последњих неколико година један од главих критичара делатности руских компанија и практично свих руских инвестиција у БиХ. Зли језици говоре да он то чини уз сугестију страних амбасада у Сарајеву. Иванић ће вероватно спроводити политику усмерену на формирање централизоване Босне. Ради се о томе што у условима ове земље, када политичар позива да се пређе на „и-и“, то значи да он жртвује део интереса своје заједнице у корист друге. Рецимо, у прошлом саставу Президијума БиХ Хрвате је представљао Жељко Комшић. Како су говорили сами Хрвати, у Президијум он је прошао захваљујући гласовима бошњака, зато је и бранио принципе централизације, а не хрватске интресе.

Милорад Додик / © Фото: Flickr.com/DEMOKRATSKA STRANKA/cc-by

Милорад Додик / © Фото: Flickr.com/DEMOKRATSKA STRANKA/cc-by

Састанак са Владимиром Путином постао је важан део предизборне кампање Милорада Додика. Сада кажу да је руски лидер лично позвао председника РС на параду у Београду… Чиме ви објашњавате тесне односе између Москве и Бањалуке?

Балкански бирачи увек поклањају пажњу ставу страних држава. За Бошњаке је врло важно да ли подржава појединог кандидата на пример званична Анкара. Постоје своји приоритети и код Срба у БиХ. САД и Брисел се односе према Додику непријатељски, за српске бираче важно је да знају какво је мишљење Москве. А у Москви они су чули јасне речи подршке актуалном руководству РС. За Русију је важна економска сарадња. Нашим компанијама су били створени максимално повољни услови за куповину великих енергетских актива, тако да је режим Додика крајње поуздан партнер. Поред тога, Додик спроводи, колико је то могуће, доследну спољну политику, усмерену на ометање ступања БиХ у НАТО. То се подудара са стратешким интересима Русије у Европи.

Извор: Глас Русије

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *