Забаве ради, заменик косовског премијера, Хајредин Кучи изјавио је да је од 3. октобра па до 1. новембра 2013. (два дана пред косовске изборе) српским званичницима забрањен улазак на Косово.
Након тога српски премијер Ивица Дачић запретио је прекидом преговора и запитао се о сврси његовог даљег учешћа у дијалогу. Забрањено му је да иде у Штрпце.
Српски политичари се наљутили
Вицепремијер (српски) Александар Вучић сложио се с тим да је ова одлука Приштине скандалозна, али је подсетио на то да свака одлука о реаговању (као рецимо ова о прекиду преговора) треба да преноћи дан-два. На питање имамо ли времена за то Вучић је објаснио да за „рационалне, мудре, разумне и добре одлуке увек има довољно времена“.
Дачић је, са своје стране, довео у питање кредибилитет Брисела који допушта овакве ствари. И председник Србије, Томислав Николић, изненадио се безобразлуком Приштине. Свеједно, и њему је забрањен улазак на територију републике коју смо управо признали.
У Приштини се нико није узнемирио. Истина, није ни у Београду. Са Дачићем или без њега преговори су, чини се, увелико завршени. Сада следи имплементација и извођачи тих радова биће заменљиви и не тако битни као премијери, вицепремијери и остали.
Сигнал из Лондона
Скоро сви српски медији пренели су вест лондонског Економиста да ће Вучић бити премијер. Неко наиван би ово могао да повеже са Дачићевим напрасним гунђањем на преговоре и претњама које више никога не занимају, те са његовим скорим падом с места премијера. У том случају још неко време би остао министар полиције а онда би, прогоњен аферама и скандалозним вестима по таблоидима из којих схватамо да нам се полиција добро посвађала сама са собом, скочио с овог Титаника званог влада Србије. Шансе да преживи сам у мору једнаке су као и на броду, тако би неко могао да помисли и да отпише Дачића. У том случају, опет, на власти би остала само СНС, с којом нико неће да се дружи.
Скептици на све ово одмахују руком и кажу: представа. После свих скандалозних и на штету Србије потписаних ставки током тих преговора, сада се неко увредио јер не може да оде у Штрпце и због тога прекида преговоре. Будалаштина (тако кажу).
Оптимисти се надају да је ово добар знак јер ето сада неће ни СПС, неће ДСС (чак ни на нивоу градске власти), неће нико да учествује у завршници – а то су косовски избори и учешће Срба на њима, за шта смо се свм средствима борили.
Неозбиљни гледају Вулина и смеју се кад човек каже да је то што је он урадио за „Српску“ (јединствену листу) није ништа спрам онога што је урадио Вучић. Самим својим постојањем.
Сећање Алан Форда
Крајње неозбиљни пореде овај (тако они кажу) циркус са Аланом Фордом, једино не знају чију улогу би дали Вулину, и разматра се измишљање новог, до сада невиђеног, карактера суперполтронских и надљудски улизичких особина па се двоуме да ли да то буде пас (што је одбијено јер су се неки љубитељи овог стрипа емотивно везали за тамопостојећу „безвриједну вријећу буха“) папагај – простак не долази у обзир а остали већ имају своје алтернације. Они који су поменули СуперХика одмах су ућуткани јер та летећа персона има бољи алиби (мртав је пијан) и он само поштено отима од сиротиње – чиме симболизује цео државни апарат, а не једног тричавог Вулина.
Неки весели људи оптимистичких погледа на свет надају се да ће на крају немирним морем на склепаном сплаву видети слику великог Вучића како стоји загледан у хоризонт и малог Вулина како вредно весла мало лево па десно и све тако док не нестану негде у великим пространствима пучине, и онда ће у Србији, која се можда неће тако звати али није важно, на власт доћи ДСС, који је до сада вешто избегавао да у било чему директно учествује осим у бежању од ових главом без обзира, и аболирани Дачић који „ипак зна шта је политика, а не ко ови…“
Него шта је оно беше било тема? Да. Дачић је скандализован и запретио је да неће више да учествује у преговорима с поквареним Албанцима и још је рекао да сада озбиљно сумња у кредибилитет Брисела.
Има још времена, у праву је Вучић, за разум никад није касно. Победиће „Српска“, гласали Срби или не, и имаћемо шта да славимо. Наша Српска победиће све, и упркос свим отпорима Срба и подметачинама Албанаца, укратко што би рекао најновији министар културе – упркос свему!
