Калиграф Кихаћиро Нишиура, и не знајући за јубилеј Његоша, направио је велики параван на којем је исписао целу „Лучу микрокозма“ и део из „Горског вијенца“.
– Не само као преводиоцу Његошевих спевова „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“ на јапански језик, већ и као грађанину, жао ми је што се у Србији не обележава два века од рођења Његоша. Његош је био велики песник и филозоф, и заслужио је да његова годишњица буде обележена било где у свету, а посебно у Србији. Он је толико задужио овај народ и просто ми је несхватљиво што влада није обезбедила новац за одржавање манифестације, на предлог САНУ, Матице српске и Академије наука и уметности Републике Српске – за наш лист каже проф. др Хироши Јамасаки Вукелић, професор Филолошког факултета у Београду.
– У ствари, требало је током читаве године да буде одржано више свечаности поводом 200 година од Његошевог рођења. Мени је једино драго што је познати јапански калиграф Кихаћиро Нишиура, и не знајући за овај јубилеј, направио велики параван на којем је исписао целу „Лучу микрокозма“ и део из „Горског вијенца“, и то је изложио у београдском Дому омладине. Опет ми је било жао што на отварању ове изложбе нисам видео ниједног званичника из Министарства културе или чак из Српске православне цркве. Изгледа да други више цене Његоша него сами Срби – напоменуо је још проф. Јамасаки Вукелић.
У сарадњи са проф. Казуо Танаком наш саговорник је, како подсећа, седам година радио на јапанском преводу „Горског вијенца“, док је за „Лучу микрокозма“ (издања „Његошеве задужбине“ из Београда) било потребно четири године. Иако су објављене пре неколико година, ове књиге још увек могу да се нађу преко Амазона. Значај превода Његошевих дела на јапански проф. Јамасаки Вукелић објашњава на следећи начин:
– Познаваоци Његоша у Јапану, који до нашег превода „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“ нису могли његова дела да читају на свом језику, могли су поново да га „открију“. Међутим, уједно су добили и прилику много боље да упознају менталитет народа овог подручја.
Иначе, проф. Јамасаки Вукелић, бавећи се српском културом, први пут је у сарадњи са својом мајком на јапански превео 40 Вукових српских народних јуначких песама још осамдесетих година 20. века. Као гост Вуковог сабора у Тршћу, где смо га током овог разговора затекли, говорио је управо о Вуковом стваралаштву и раду на овим преводима.
Академик Матија Бећковић, председник Одбора прославе „Два века Његоша“ изостанак обележавања важне годишњице прокоментарисао је овако:
– Његош је већи него што је икада био, а ми мањи него што смо икада били. Дошли смо дотле да се питамо чији је највећи српски песник и најзначајнији владика српске цркве, после Светог Саве, и ко ће да прослави 200 година од његовог рођења. Његош је на сигурном, а ми у дубоком блату свакодневних парница и интрига, с којима Његош нема ништа. Он се винуо до светитељства и високих апстракција, његово дело више није употребно, него свето. Једини поштен одговор зашто Србија не слави његов јубилеј није зато што нема пара, него зато што нисмо достојни да прославимо најважнију годишњицу у нашем, а не у Његошевом животу. Нажалост, то није све. Чини се као да се по мраку врши нека врста екстрадиције Његоша из Србије, и то онима који су га ексхумирали, рашчињавали, и тамничили. Па, што је рекао Де Гол Черчилу: „Слободни сте да се обрукате“.
