Живот и Здравље

Прошле године смо појели чак 7.170 тона меса најгоре категорије

Klanica

Деца једу виршле пуне отпадака!

Деца у Србији једу виршле и пљескавице које садрже све, само не квалитетно месо, тврде за „Ало!“ ветеринари и стручњаци за технологију намирница. Овим тврдњама иде у прилог и податак из Управе за царину, по којем су потрошачи у Србији прошле године појели чак 7.170 тона меса најгоре категорије.

У виршле се додају дробљена шија, леђа, тртица и кости и кожа од пилића који су пуни антибиотика, хормона, тешких метала и бактерија

Према речима стручњака, анализе на терену, али и ниска цена кобасица, паризера, производа од млевеног меса и виршли потврђује да произвођачи све више користе МОМ (механички откоштено месо) који садржи огромне количине масти, хормона, антибиотика, али и амонијака.

Једемо све више отпадака

Према подацима Управе царина, Србија сваке године повећава увоз механички откоштаног меса, па је тако за првих шест месеци 2013. године увезла меса у вредности од 13,5 милиона евра, што је за трећину више него у 2012. и двоструко више него у 2011. години.

– У виршлама, али и замрзнутим прерађевинама од пилетине и популарним дечјим крокетима од пилећег белог меса, најмање има меса – истиче Миодраг Стојчевић, доктор ветеринарских наука и бивши начелник ветеринарске инспекције, додајући да се у једну виршлу или паризер убацују отпаци од стотина пилића.
Како истиче, у виршле се додају дробљена шија, леђа, тртица и кости и кожа од пилића који су пуни антибиотика, хормона, тешких метала и бактерија.

– Свака домаћица када припрема пиле обреже тртицу. То је због тога што тртична жлезда садржи хормоне раста, који су и те како штетни за људе, а то све заврши у месним прерађевинама. Месаре су чак отишле и тако далеко да потрошачима нуде роштиљско месо по багателним ценама, а то месо по спецификацијама не одговара квалитету за пљескавице или ћевапе. На тај начин се трује народ – наводи Стојчевић.
Према његовим речима, у време када је био начелник ветеринарске инспекције, увоз и производња МОМ је била строго забрањена.
– Када сам био начелник, заједно са професором Миланом Балтићем забранио сам увоз МОМ-а и његово коришћење у прерађевинама. Међутим, после 2002. власти су измениле правилнике, а сав отпад из Европе стигао је код нас – наглашава Стојчевић.
Професор др Милан Балтић, шеф катедре за хигијену и технологију намирница анималног порекла Факултета за ветеринарску медицину, истиче да МОМ не садржи квалитетне протеине и има много веће концетрације калцијума, што никако није избалансирана исхрана.
– МОМ садржи изузетно малу нутритивну вредност јер се прави од најмање вредних делова животиње који и не спадају у меснати део – наводи Балтић и додаје да је дечја и исхрана студената базирана углавном на биљним уљима, што никако није добро, те да би се у припрему хране морала поново увести здравија животињска маст.
Аутор: А. Медаковић
Ало

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *