Пироћанац Саша Јоцић (48) одрекао се цивилизације и преселио у најнеприступачније, али у исто вријеме и најљепше дијелове Старе планине гдје чува стадо од педесетак аутохтоних коза и тако обезбјеђује егзистенцију за себе и своју породицу у Пироту, коју посјећује с времена на вријеме.
Јоцић се на овакав корак одлучио због чињенице да је у Пироту готово немогуће наћи пристојан посао, па је купио за мале паре појату у мјесту Славиње, у атару најзабаченијег села на Старој планини Засковци, купио земљу и бави се производњом изванредног козјег сира, кромпира, скупља шумске плодове, а прави чак и ћумур.
„У Пироту нисам могао да нађем посао, а да то није израбљивање приватника за десетак до петнаест хиљада динара мјесечно. Због тога сам дошао да живим у царству шума, птица, у предјелу неверјоватне природне љепоте. Сада, шест година након што сам дошао овдје, своју појату не бих мијењао ни за шта на свијету, мада су сви сматрали да са мном нешто није у реду када сам им саопштио да сам се одлучио на овакав корак“, прича Јоцић.
Појата се налази готово на самој литици масива кањона ријеке Темштице, кога због љепоте зову Колорадо.
Јоцић каже да је, осим што не може да нађе добар посао, одлучио да се повуче у природу и због, како каже, лицемерја, лажи и превара које су све присутније у друштву, а и дјецу је ишколовао, “ извео их на пут“ – тако да је могао себи да допусти „луксуз“ да побјегне из цивилизације.
По његовим ријечима, право богатство и благостање лежи управо на планини, само је потребно да се људи ангажују и не би било беспарице, нити пак беспослице.
„Овдје је богатство свуда гдје се окренеш. Човјек од ког сам купио имање причао ми је да је један од претходних власника, који је ријешио да се сели из ових крајева, овај крај напустио са три тоне меда, шест тона ракије и тоне и тоне других производа, што је доказ да је право благостање управо на планини, а не у граду гдје више нема мјеста за све, па самим тим ни посла, ни новца“, каже Јоцић.
Осим тога, у непосредној близини Јоцић је пронашао права мала ремек дјела природе – стијене које је вијековима уназад природа клесала, а које неодољиво подсјећају на три коњске главе:
„Заиста је невјероватно јер имате утисак да је ријеч о дијелу неког изузетног умјетника. Такође, нашао сам и стијену која подсјећа на уздигнуту змијску главу. Планирам да од тога направим туристичку атракцију, једино је проблем што се до имања долази веома тешко и лако може да се залута, јер је потребно двочасовно пентрање уз литице кањона ријеке Темштице да би се изашло до имања.“
