Двадесетседмогодишњи Андреј Ли из приморског кинеског града Цингтао(Ђингтао) отпутовао је десетак хиљада километара далеко од породице да би студенте у Нишу подучавао кинеском језику и култури.

На Лицокњизи је написао „своје српско име“ – Сава, зато што је рођен на славу Светог Саве, а Шљивић, зато што „Ли“ на кинеском значи „шљива“. Са много стрпљења, креативности и великим залагањем, своје ђаке на првим часовима покушава да охрабри и убеди да учење језика чија „азбука“ има више хиљада знакова и није тако тешко.

Кинески – ћирилица

– Први час је важан јер тада студенти да схвате да ништа није немогуће научити ако се јако жели. Колико је њима тешко да савладају кинески, толико је мени проблематично учење српског и тако много падежа – каже Ли.

Затим ученицима представља сличности између српског и кинеског језика које проналази у изговору гласова, а како речи треба да звуче на српском на табли пише  ћирилицом.

– Предајем кинески и истовремено од студената учим српски. Да бисмо били што више мотивисани, започели смо такмичење, да видимо ко ће брже и више напредовати – говори Ли.

Лијев задатак није да Нишлије само научи језику, већ и да их упозна са кинеском културом и традицијом. Зато је пре доласка морао да припреми полагање чак 14 испита и тада докаже да између осталог познаје и кунг-фу и таи-чи.

У Нишу код Тврђаве

Када студенти науче реченице за упознавање, да питају за име и кажу одакле долазе, Ли им говори о томе шта могу да очекују када посете особу из Кине.

– На пример, и код нас је пристојно донети некоме поклон, али то не би требало да буде ручни сат, јер кинеска реч за сат има исти облик као и реч за смрт, па то добија негативну конотацију. Такође, препоручујем свима да не поједу баш све из тањира, јер ће Кинези, из жеље да покажу гостопримство слично Србима, сами сипати храну госту у тањир, терати га да проба сва јела, али и да пије – објашњава Ли.

Студенти Универзитета у Нишу, који од Лија и његове колегинице Зхао Yинг Yинг у Студентском културном центру уче кинески, сазнали су и да Кинези не гледају једни друге у очи када наздрављају уз пиће, већ да је тада сва пажња усмерена ка чаши.

На роштиљијади у Лесковцу са шајкачом и кокардом!

– Ако желите да покажете поштовање према особи са којом наздрављате, када изговарате: „Живели!“ своју чашу треба да спустите ниже од туђе. То код нас обавезно ураде млађи према старијим – прича Ли.

У Србију га „довели“ Новак и Валтер

Када су Лију на студијама за кинески језик и књижевност понудили да као наставник дође у Србију, прво је то олако одбио са одговором да „не би ишао у јужну Африку“.

– Мислим да сам вашу земљу помешао са Сомалијом. Када су ми објаснили да је реч о Европи, почео сам озбиљно да размишљам о доласку – препричава Ли.

Прво је питао родитеље шта мисле о томе, а они су помислили да се можда још ратује. Међутим, на интернету су проверили да је у Србији безбедно и добио је њихову дозволу. Док је „гуглао“, Ли је сазнао да је из Србије Новак Ђоковић, због чега су му и пријатељи поручили да треба да крене на пут.

Међутим, није било лако да у то убеди и своју баку која има 72 године.

– Она ми је рекла да не идем тако далеко од породице, да треба сви да останемо заједно. Али сам јој рекао да је то држава из које нам је дошао Валтер из њеног омиљеног југословенског партизанског филма, и она је одмах викнула: „Може!“ – прича овај младић.

Колико је заволео Ниш, југ и Србију показује свакодневно. Посећује фестивале, одлази на излете, са планинарима је освојио и Трем, ишао на лесковачку Роштиљијаду…

Већ наредне године враћа се назад у Qуингдао, али обећава да ће убудуће редовно посећивати пријатеље које је овде стекао.

Аутор Сања Јаначковић (Јужне вести)

Коментариши чланак

Коментара