Холанђанин Вајнад Бун препјешачио је више од пола Европе и стигао до Бањалуке, одакле данас наставља свој пут. Ово је прича о њему.
Јесте ли се икада запитали шта би вам све требало да обиђете Европу?
Одговор је – пар патика, нешто одјеће, телефон и гитара!
Звучи невјероватно, али да је ипак могуће доказује примјер овог 36-годишњег Холанђанина на његовом пропутовању од Лајдена у Холандији до Истанбула у Турској.
На ово невјероватно путовање кренуо је пјешке 11. септембра 2010. године, а завршиће га 21. септембра када стигне у Истанбул на мировну конференцију хуманитарне организације чији је члан и која се залаже за иградњу мира и заједништва.
Бун сваки дан у просјеку препјешачи 20-30 километара упознајући нове предјеле и нове људе са циљем који је себи поставио прије готово три године.
„Овим желим показати људима да без обзира на националност, вјерску припадност, боју коже, социјални или економски статус могу било гдје да пронађем помоћ и да могу да пронађем људе који су вољни да ми пруже преноћиште“, почео је Бун своју причу.
Међу неопходним стварима за пут набројали смо и телефон, а то није нимало случајно, објашњава сам Бун.
„У једном свом божићном говору наша краљица је рекла да социјалне мреже отуђују човјека, да се људи дистанцирају од других, али то није истина. Ја желим да докажем да друштвене мреже зближавају људе и да интернет може помоћи људима и да га не требамо посматрати тако негативно“, прича Бун.
Управо преко друштвених мрежа он проналази људе спремне да му пруже преноћиште, било да је ријеч само о дијелу дворишта у коме ће разапети шатор, или чистом кревету, па чак и соби у мотелу или хостелу.
Било је и случајева када су му помогли и новчано и спасили неприлика попут госпође која је на његов пост „Ово стварно не ваља“ у тренуцима када се у Италији затекао без шатора, са недовољно новца за хостел, у грозним временским приликама реаговала тако што му је сљедећи дан послала 300 евра.
У протекле две и по године препјешачио је Холандију, затим Француску од сјевера до крајњег југа, дио Португала, прешао је цијелу Шпанију, велики дио Италије, Словенију, Хрватску и стигао до БиХ а у свакој од ових земаља проналазио је људе који су били спремни да му помогну што је управо и циљ његове „мисије“.
Новац за овај пројекат добија од донација, али како каже Бун, не ради се о великом износу и на располагању има око 160 евра мјесечно, а класични спонзор му је само компанија чије патике носи, која му шаље нове патике када истроши старе.
Путовао је кроз велике градове али и најмања села и то, како истиче, са истим уживањем.
Проблема са комуникацијом није имао, јер каже, ако не зна језик, користи мимику и то врло добро функционише било гдје. Ипак, током свог путовања научио је неколико нових језика.
Руту од Холандије до Турске коју је унапријед испланирао прелази искључиво пјешке и каже не вара.
„Недавно сам ставио своју слику из Бањалуке на којој се види да сједим на аутобуском стајалишту и одмах су ме питали да ли то користим аутобус (осмијех). Идем само пјешке, а ако ме неко позове негдје гдје нисам планирао, мимо моје руте, узимао сам превоз и враћао се на исту тачку одакле настављам пјешке“, објашњава Бун.
Колико ће остати у сваком граду зависи од људи које упозна и осталих околности, а највише је провео у Лисабону, чак четири мјесеца, па затим се још једном из Рима вратио у главни град Португала на два мјесеца, да би потом наставио путовање из Рима.
Наша стара народна каже „што јужније то тужније“ али према Буновим ријечима што више иде на југ то су људи опуштенији и отворенији.
Симпатични Холанданин прије неколико дана стигао је у Босну и Херцеговину која му се одмах свидјела, иако прије овог путовања није много знао о њој.
На пут је понио гитару па у слободно вријеме, док се одмара, свира и пише пјесме о свом путовању, а једну од њих у међувремену је поставио на интернет и можете је пронаћи на YоТубе.
Многима ће ова пјесма дјеловати као тужна, али њен аутор је види потпуно другачије, као и чињеницу да константно напушта људе с којима се зближио.
По завршетку свог путовања планира да напише књигу.
Или још боље, уколико у вашем мјесту препознате овог странца са колицима и гитаром, не либите се да га позовете у госте и попричате с њим, задовољство ће бити обострано.
