Да ли поларна зима на Хавајима или снегом и ледом окована североисточна Америка у којој температура стиже и до рекордних минус 50 степени Целзијуса указују да нам прети ледено доба и да више не постоји страх од глобалног загревања Земље? Одговор на ово питање је негативан, и он не стиже само од климатолога, већ и од природе, јер док у Америци и Канади бесни снежно невреме, у Сибиру, на Аљасци, али и на Старом континенту температуре су готово пролећне.
Снег и ледена температура паралисали америчке градове: Мичиген (Фото Бета)
Баш глобално загревање, сматрају стручњаци, доноси са собом нагле смене топлих и хладних периода, с тим што су ови хладни, праћени временским непогодама све ређи: средином прошлог века на америчком континенту свака трећа или четврта зима била је као садашња. У последњих 15 година, међутим, овако ниске температуре у снегом завејаној Америци ипак нису забележене, што је још један од показатеља да смо сведоци глобалног загревања планете.
А да се клима мења најбоље показује и чињеница да је новембар 2013. ушао у историју као најтоплији новембар у свету од када се обављају системска мерења температуре. У овом месецу због високих температура на Северном полу такозвана циркумполарна струја задржавала се северније од 65. степена географске ширине, објашњава Горан Пејановић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода задужен за климатски центар.
– Крајем децембра дошло је до слабљења, меандрирања ове струје и пробијања хладног поларног ваздуха ка југу. Овај арктички ваздух стигао је у Канаду, североисточну Америку и проширио се даље на југ чак до Флориде, изазивајући веома ниске температуре – каже Пејановић.
Збивања на америчком континенту ипак нису изузетак нити увод у ледено доба, продор хладног арктичког ваздуха и ранијих деценија био је забележен, а према садашњим проценама стручњака, и ова зима у Америци биће, упркос леденом таласу, просечна.
Тренд да зиме и лета буду топлији него ранијих деценија је присутан у овом веку свуда у свету. У последњих 40 година дошло је до загревања планете Земље за 0,8 степени, а у нашим крајевима тренд пораста максималне годишње температуре ваздуха је више од једног степена по декади, објашњава наш саговорник. Једна од карактеристика глобалног загревања јесу нагле смене топлих и хладних периода, али је дужина и интензитет хладних периода све краћа док се повећавају дужина и интензитет топлих дана.
– Разлог за то јесте загађење ваздуха, то јест претерана емисија гасова, као што су угљен-диоксид и метан, који стварају ефекат стаклене баште и у извесној мери спречавају зрачење топлоте у свемир. Колико је загађење велико говори и податак да је концентрацијаугљен-диoксида на планети сада виша за 40 одсто у односу на период од 1850. до 1940. године – истиче Пејановић.
Промена ваздушне струје на Северном полу, која је изазвала поларну зиму у делу Америке, на другој страни – у Сибиру и у делу Аљаске, али и на Старом континенту донела је пролећне температуре. Једна од претпоставки за овакве промене у ваздушној струји, иако нема упориште у науци, јесте да је баш глобално загревање одговорно за збивања на Северном полу.
– Претпоставља се да до продора леденог ваздуха и промене ваздушне струје долази због превеликог загревања Северног пола у протеклим деценијама. Током целе године на овом полу требало би да влада поље ниског притиска, али последњих година није тако, због глобалног загревања долази до повећања притиска, али и температуре – објашњава доцент Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију.
Прича о могућем новом леденом добу, међутим, осим што није тачна, може да наведе људе на погрешан закључак да нема глобалног отопљавања, сматра наш саговорник.
– Периоди хладног времена у појединим деловима планете не значе да температура на Земљи и даље не расте. Климатске промене нису успориле због зиме у Америци. То што је на овом континенту забележен ледени талас и то у трајању од десетак дана, а већ за предстојећи викенд су у Америци метеоролози најавили отопљавање, не значи да идемо ка леденом добу. А да се клима мења говори и податак да у последњих 28 година нисмо имали месец у којем је средња глобална температура била хладнија у односу на период половином 20. века – каже Ђурђевић.
Загађењем смањујемо загревање планете
Док са једне стране човек изазива загревање планете претераном емисијом гасова са ефектом стаклене баште, на другој утиче на смањивање глобалног загревања, али нажалост опет загађењем: у Кини и Индији људи спаљују дрва и угаљ која користе за грејање чиме се ствара огромни облак честица, видљив из сателита, који донекле спречава сунчеве зраке да допру до површине Земље. То утиче на смањење глобалног загревања, каже Горан Пејановић.
И природа се побринула да загревање планете буде спорије – на Сунцу има мање пега него што је уобичајено, што такође утиче на мање емитовање Сунчевих зрака, а самим тим и мање загревање Земље.
Поларна зима била и код нас
И сами смо 2012. године осетили како изгледа промена у температури и временским приликама које могу да буду последица глобалног загревања, када смо почетком фебруара из прилично благе зиме готово преко ноћи ушли у поларну зиму. Због драстично ниских температура, снежних наноса и леда имали смо ванредну ситуацију од 5. до 22. фебруара. Упркос овом периоду, зима 2012. се у метеоролошкој статистици води као просечна.
Извор: Политика
