Занимљивости

Би-Би-Си: Кафана, ракија, турбофолк и „права Србија“

033853

Праву Србију данас можете наћи у београдским кафанама које су нешто између енглеских пабова и чешких пивница и гдје народну музику уз пиће слушају и млади који је не воле, пише у репортажи о Београду извјештач Би-Би-Сија (BBC Travel), који је послије четвородневних ноћних излазака схватио зашто су сви „народњаци“ о пићу и(ли) женама.

„Некада центри умјетничких и политичких дебата, у којима су се углавном окупљали старији мушкарци у ‘дрвеној’ атмосфери и задимљеном простору у којем ‘слободно теку’ пиво и ракија, данашње кафане доживљају препород, привлачећи млађе Београђане којима је досадила клупска мејнстрим сцена.

Многи Срби почињу да умјесто уз ‘хајнекен’ и текилу, вријеме проводе уз домаће ‘јелен’ пиво и ракију – воћну или медовачу – и да играју уз живу музику.“

„Могао сам чути звук гитаре и буку масе чак прије него што смо отворили врата. Унутра, било је тешко наћи и мјесто за стајање. Салвете су лепршале кроз бар, жене играле на столовима, а мушкарци се вјешали једни другима око врата – неки су тако исказивали наклоност, други одржавали равнотежу. Људи су престајали да пјевају само да би наздравили – куцнули се чашама и повикали: ‘Живјели!'“

Извјештач Би-Би-Си-ја наводи да је те, четврте ноћи свог истраживања ноћног живота у Београду одлучио да ће се једног дана вратити у главни град Србије.

„Донедавно, Београд је био познатији по својој улози у ратовима деведесетих и крвавом распаду Југославије, којим су на крају настале Хрватска, Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и спорна територија Косово. Србију често виде као негативца, оптужену за етничко чишћење и друге ратне злочине, али мени је много пута речено да су Сједињене Државе – моја домовина – одговорне за то што као скелети стоје зграде, ожиљци НАТО бомбардовања.“

Данас, примјећује, интернет је преплављен чланцима који хвале Београд као најновији град за провод, али истина је да је Београд то увијек знао: техно журке деведесетих и приче које локалци и данас причају – о игри и пјесми на мостовима, кад су вјеровали да ће присуство цивила заштитити грађевине од НАТО бомби.

Сад, више од десет година послије рата, у град многи долазе јер траже забаву.

„Људи долазе у Београд због ноћног живота – да се проведу, ‘покупе’ женске и јефтино се напију. А не да упознају Србију“, примјећује Београђанка Милица Исаковић.

Кафане су, додаје, постале толико популарне да је за мјесто у неким од њих – нарочито у „аустроугарском крају“, Земуну – потребно резервисати и седам дана унапријед.

„Затекао сам се на Звездари, у кафани ‘Она моја’, а пјевач је – уз кларинет, виолину и хармонику – ређао народне пјесме, док је цио бар пјевао. Нисам знао ријечи, али нема везе – скоро свака српска народна пјесма, речено ми је, увијек је о исте двије ствари – пићу и женама.“

„Ова песма је као свака друга. Жена га је оставила, па он пије“, каже Београђанин Лука Матић.

„Наравно, не могу да ‘му’ не замјерим (јунаку пјесме). Осврнуо сам се и схватио да ‘га’ је вјероватно оставила једна од ових прелијепих срцоломки које се окупљају у модерним кафанама. Јер, свако мјесто у којем се пије у овом граду је ‘претрпано’ довољним бројем супермодела да напуне модну писту врхунске модне ревије. Да је ‘она’ оставила мене, и ја бих вјероватно пио.“

Музика у тој кафани је, како каже, „била добра, или бар подношљива“.

„На Савском венцу, у ‘Испод моста’, неколико ноћи раније, нисам био те среће. Кад је живи бенд направио паузу, слушао сам прави турбофолк; традиционалну фолк музику помијешану са агресивним техно ритмовима, коју су продуцирали и која је била популарна међу српским криминалцима деведесетих и у првој деценији 21. вијека. Кад је турбофолк затрештао са звучника у кафани, разузданост и ентузијазам били су ми забавни, али и збуњујући. Десетак локалаца рекли су ми да мрзе турбофолк, али су свеједно са несмањеном радошћу и ентузијазмом дочекали почетак сваке пјесме.“

„Ове пјесме су ужасне кад их слушаш код куће. Али кад си пијан у кафани – онда су сјајне. Текстови су ужасни, али кад их помијешаш са алкохолом – ‘пали'“, примјећује Милица, а извјештач Би-Би-Сија закључује:

„Још нисам сигуран да ли пију да би слушали турбофолк или слушају турбофолк да би пили, али у сваком случају – провод је добар.“

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *