Вијести, Свијет

Тесла излази из Eдисонове сјенке

031595

Док за Томаса Едисона зна сваки амерички ученик, за Николу Теслу мало који је чуо. Како би бар дјелимично исправио ту историјску неправду, Хол науке Њујорка отворио је изложбу „Теслин дивни свијет електрицитета“ чију окосницу чине модели позајмљени из Музеја Николе Тесле у Београду, а коју ће Американци моћи да проучавају 14 недјеља.

Један је открио наизмјеничну, други једносмјерну струју. Први се није замарао патентирањем властитих изума, а други се није либио да туђе пријави као своје.

Наравно, ријеч је о два највећа изумитеља прошлог вијека, ако не и у историји човјечанства, а њихово ривалство на пољу науке и данас интригира многе.

Док за Томаса Алву Едисона зна сваки амерички ученик, за Николу Теслу мало који је чуо.

Како би бар дјелимично исправио ту историјску неправду, Хол науке Њујорка отворио је почетком јула „Теслин дивни свијет електрицитета“.

Тим текстом је угледни амерички портал Хафингтон пост најавио велику изложбу изума и радова Николе Тесле у Њујорку.

Окосницу изложбе чине модели позајмљени из Музеја Николе Тесле у Београду, а њих ће уз Теслине „неуспјехе“ попут гласног бежичног струјног генератора и авиона на вертикално полијетање знатижељници моћи да проучавају пуних 14 седмица.

О фасцинацији ликом и дјелом ексцентричног и фобичног научника, а амерички медији не пропуштају да поброје неке од најбизарнијих Теслиних фобија попут германофобије, страха од људске косе и женског накита, свједочи и чињеница да су Теслини поштоваоци недавно помогли да се прикупи више од 1,3 милиона евра за изградњу првог америчког музеја посвећеног овом великом научнику.

У Холу науке Њујорка сада ће моћи да се проучи Теслин животни пут, све од рођења и доласка у САД на прагу четврте деценије живота.

Ту је и незаобилазна „борба“ с Едисоном, позната као „рат струја“ и низ Теслиних успјешних, али и деценијама занемариваних изума као што су индукциони мотор, Теслина овојница, радио, неонска расвета, те даљинско управљање за бродове.

Америчка публика ће моћи бар дјелимично да проникне у генијалан ум који је покушао да открије и тајне телепортације и путовања кроз вријеме.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *