Ниједан експерт не може да каже да ли ће Шкоти имати више или мање пара уколико гласају за независност, али се може проценити да ће они бити социјалдемократија скандинавског типа.
Поједини економисти се хвале како је њихова наука толико усавршена да је постала егзактна као математика. Али прогнозе британских и шкотских експерата о томе да ли ће становништво Шкотске имати плићи или дубљи џеп, буде ли ова територија прогласила независност после референдума 18. септембра, међусобно су дијаметрално супротне, и демантују стручњаке који тврде да се у економији све може прецизно израчунати.
У исто време, пре неки дан, лансирани су резултати два истраживања врхунских економских тимова: оно које је наручило Министарство финансија Уједињеног Краљевства дошло је до закључка да ће Шкоти годишње у свом џепу имати 1.400 (1.756 евра) фунти више ако остану у Великој Британији. Оно које је рађено по налогу шкотске владе тврди управо супротно, да ће сваки становник нове независне државе имати пунији новчаник за по хиљаду фунти годишње.
Ово је довољно да збуни и економисте, а камоли оне који са овом науком немају везе. Обе стране лажу кад кажу да баратају потпуно прецизним параметрима, тврде поједини независни аналитичари на Острву. Уз многе непознанице тренутних финансијских кретања у свету, одвајање Шкотске додаје овој једначини енигму коју је немогуће решити унапред. У тај „Досије икс” укључени су психолошки, политички, друштвени, а не само економски елементи.
Кампања „за” и „против” (независности) данас ће се посебно распалити јер ће се на првој телевизијској дебати срести Алистер Дарлинг, лидер „униониста”, и Алекс Салмонд, шкотски премијер и вођа шкотског покрета за одвајање. Обојица су врхунски економисти, Алистер је био дугогодишњи британски министар економије, док је Салмонд био економски саветник Ројал банк ов Скотланд, и то баш за нафтне ресурсе. Ни та дебата, како се прогнозира, ником од гледалаца неће смањити пометњу.
Последња испитивања јавног мњења говоре у прилог останку у саставу Велике Британије (46 одсто у односу на 40 одсто). Уз 14 одсто неодлучних. То је иста она пропорција каква је била у Квебеку шест недеља пред референдум 1995, када су канадски федералисти за длаку (1,2 одсто) надјачали поборнике независности.
Саветници шкотског премијера траже да Салмонд остане оптимиста, али да се уздржи од напада на Алистера, већ да сву своју реторику употреби да убеди неодлучне, пише „Гардијан”, позивајући се на инсајдерске изворе у Единбургу.
Многи сада тврде да о исходу шкотског референдума неће пресудно одлучивати економске прогнозе, већ ће се пре свега одлучивати у каквој земљи Шкоти желе да живе. У Единбургу се истиче да је по броју својих становника Шкотска слична Данској. Са око 5,5 милиона душа, она може бити мање подложна потресима у кризним временима. Јер држава може да помогне бизнису да се прилагоде и одреагују на неке будуће економске шокове. Уз то, сви главни играчи могу да се скупе у једну просторију и дођу до договора, оно што је према мишљењу неких аналитичара немогуће у већим земљама као што су Велика Британија или Француска. Шкотска ће међутим имати неке додатне краткорочне трошкове које је до сада покривала Велика Британија. Мораће да на пример отвори нове амбасаде широм света.
То што Шкотска има богате резерве нафте и гаса, не мора да буде одлучујуће за прогнозу о будућем благостању, тврди британски новинар и бивши политичар Крис Хјун. Просперитет више зависи од људског фактора, њихове обучености и довитљивости, каже Хјун, и као пример просперитетне земље наводи Швајцарску. Сви статистички подаци се сада пореде, и када је о образовању реч, Шкоти на тестовима показују много боље резултате у математици и језику, док су Енглези бољи у науци.
Све у свему, ако Шкотска одлучи да оде из Британије, за све ће бити боље да то буде „плишани растанак”, преовлађујуће је мишљење међу умереним посматрачима.
Референдум 18. септембра може да испише нове странице у уџбеницима из историје, али неће бити ништа ново у књигама из географије. Остајемо суседи, констатује Крис Хјун.
Алекс Салмонд и Џорџ Озборн у катедрали у Глазгову на обележавању стогодишњице почетка Првог светског рата (Фото Ројтерс)
Сва је прилика да ће Шкоти ипак одлучивати срцем, а не мерењем дубине џепа. Јер ови северњаци склонији су скандинавском моделу друштва, него конзервативни Енглези. По оцени многих аналитичара, Европа би ускоро могла да добије на свом северу још једну социјалдемократију нордијског типа.
Извор: Политика
