РУСИЈА УОПШТЕ НЕ МОРА ДА УВОЗИ ХРАНУ ИЗ ЗЕМАЉА КОЈЕ ПРЕМА ЊОЈ ВОДЕ НЕПРИЈАТЕЉСКУ ПОЛИТИКУ
- Не треба се плашити кршења правила Светске трговинске организације. Увођењем политичких санкција Русији, САД и ЕУ су саме грубо прекршиле правила те организације, тако да више нема смисла да Русија игра по тим правилима, ако их више нико не поштује
- Ако успемо да довољно дуго блокирамо европски и амерички увоз, стимулишући руске произвођаче, за 3–4 године ћемо једноставно моћи да заборавимо на увоз прехрамбених производа
Пише: Олег МАКАРЕНКО
РУСИЈА тренутно фактички активно преузима искуство оснивача Сједињених Држава и примењује њихове рецепте за економски успех. Може се са сигурношћу тврдити да би се Хамилтон и Вашингтон беспоговорно сложили са указом председника Путинао увођењу контрасанкција.
Путин је потписао указ о забрани увоза прехрамбених производа из земаља које су Русији увеле санкције. Оваква мера је изазвала немир у либералној јавности која је почела да говори о прехрамбеној кризи и повратку празних рафова у продавницама.
Међутим, контрасанкције ће пре бити од помоћи него што ће нанети штету прехрамбеној безбедности Русије.
Русија уопште не мора да увози храну из земаља које имају непријатељску политику према нама.
Ако се ситуација сагледа и са аспекта рационалног егоизма и не покушава са стављањем апстрактних принципа тржишне неолибералне привреде изнад националних интереса, онда није тешко закључити да приступ руском тржишту мора бити привилегија коју треба заслужити пријатељским понашањем.
Без обзира на принципе СТО, Кина, ЕУ и САД – активно примењују управо принцип привилегованог приступа својим тржиштима. По овом питању треба учити од ових земаља.
Русија је последњих година озбиљно побољшала све показатеље безбедности животних намирница…
Лако је претпоставити да ће либерални економисти и новинари активно критиковати одлуку председника Путина и третирати је као протекционизам који ће са њиховог аспекта неизбежно довести до раста цена и пада квалитета робе. Али, то није тако.
Протекционизам, исто као и сваки други компликовани инструмент, може бити како штетан тако и користан. Све зависи од тога са колико се умешно користи.
Да бисмо се уверили у корисност протекционизма, довољно је погледати најбољи пример његове успешне примене – Сједињене Америчке Државе.
У првим фазама свог постојања (то јест док се Американци нису научили да зарађују у светским ратовима и почели да монополски штампају светску валуту) управо је протекционизам био један од кључних састојака америчког економског чуда. А сада, када Американци могу да слободну међународну трговину користе да друге земље претворе у своју сировинску базу, протекционизам је проглашен за безусловно зло. За време младе америчке демократије, лидери САД су се према њему имали сасвим другачији однос.
После добијања независности САД, тадашњи амерички председник Џорџ Вашингтон својим већ другим указом увео је тарифе за разну увозну робу.
Први министар финансија САД Александар Хамилтон написао је читав научни рад о корисности протекционистичких мера и израдио 12 конкретних мера које су САД помогле да одбране своје тржиште и да развију властиту индустрију и науку.
Интересантно је да би се све ове мере данас сматрале грубим кршењем принципа слободне трговине или правила СТО.
Хамилтонов некадашњи арсенал мера подразумевао је: забрану увоза из непријатељских земаља, забрану извоза стратешки важних сировина, као и субвенције и пореске олакшице локалним произвођачима.
Фактички, Русија тренутно активно преузима искуство твораца САД и примењује њихове рецепте економског успеха.
Са сигурношћу се може тврдити да би Хамилтон и Вашингтон беспоговорно одобрили указ председника Путина.
Забрана увоза прехрамбених производа из Европске уније, САД, Канаде и Аустралије имаће позитивни утицај на руску малопродају.
Трговинским ланцима је било лакше да раде са европским произвођачима са којима су имали успостављене контакте и уиграну логистику. У таквим условима чак су и веома ефикасни руски произвођачи тешко могли своју робу да продају на тезгама малопродајних ланаца.
Није тајна да неки страни трговински ланци принципијелно више воле да раде са дистрибутерима из својих земаља и тако игноришу руску алтернативу.
Контрасанкције ће разорити постојеће логистичке канале и натерати малопродајне ланце да раде и са другим дистрибутерима.
Јединствена шанса за руске произвођаче биће управо овај период «рата санкцијама».
Наравно да постоји опасност да санкције буду доживљене као опрост грехова и да руске компаније не ураде ништа да побољшају квалитет својих производа и сарадњу са трговинским ланцима.
Могу доћи у искушење и да неосновано подигну цене. Срећом, председнички указ не забрањује сав увоз, већ само оно што долази из земаља које су увеле санкције против нас. То значи да руско тржиште неће остати без квалитетних прехрамбених производа руске или стране производње.
Желим да верујем да ће ограничавајуће мере бити праћене мерама за стимулисање нашег агробизниса.
Не треба се плашити кршења правила Светске трговинске организације. Увођењем политичких санкција Русији, САД и ЕУ су саме грубо прекршиле правила те организације, тако да више нема смисла да Русија игра по тим правилима, ако их више нико не поштује.
Ако успемо да довољно дуго блокирамо европски и амерички увоз, стимулишући руске произвођаче, за 3–4 године ћемо једноставно моћи да заборавимо на увоз прехрамбених производа.
Наравно, наша клима не дозвољава да узгајамо банане и ананасе, али све остало можемо гајити сами и чак продавати другима.
Путин ради оно што су радили Џорџ Вашингтон и његов министар финансија Хамилтон
Неће бити прехрамбене кризе. Пре нас очекује прехрамбена ренесанса.
Превео: Горан ШИМПРАГА
Извор: Факти.рс
