Вијести, Свијет

Неутралисање украјинске армије на Криму – блистава војна операција 21. века

БЛОКИРАНО И РАЗОРУЖАНО 20.000 ДОБРО НАОРУЖАНИХ ВОЈНИКА

  • ПУТИН: На Крим смо ради разоружавања украјинских јединица послали снаге ГРУ (Главне обавештајне управе при Генералштабу Оружаних снага РФ). Да би се блокирало и разоружало 20 хиљада људи, добро наоружаних, потребан је одређени састав људства. Не само по броју, већ и по квалитету. Били су потребни стручњаци који то умеју да раде
  • Војни аналитичар Виктор БАРАНЕЦ: „Улазак Крима у састав Русије је био једна од најблиставијих војних операција у историји руске армије, у којој главни задатак није било само преузимање контроле над великом територијом, већ и спровођење операције без иједне капи крви. Ако говоримо о хибридном рату – то се може окарактерисати као његово блиставо вођење”
  • Бивши командант снага НАТО у Европи, адмирал у оставци Џејмс СТАВРИДИС: Оружане снаге Русије су вешто користиле тактику XXI века. Гаранција успешне кампање на Криму било је умешно комбиновање метода сајбер-ратовања, активне информативне подршке и добре обучености снага за специјалне операције. Све то је омогућило Русији да преузме иницијативу од Запада
  • Млађи водник 31. посебне Гардијске десантно-јуришне бригаде из Уљановска Олега ТЕРЈУШИН:  Из Анапе су нас камионима пребацили у Новоросијск, одатле великим десантним бродом у Севастопољ. Чим смо сишли с брода на земљу, наредили су нам да скинемо све државне симболе и војне ознаке. Свима су подељене зелене фантомке, наочаре са затамњеним стаклима, штитници за колена и налактице. И то је било све од опреме
  • БАРАНЕЦ: „Одличан посао су одрадиле обавештајне службе. Када је из Кијева стигло наређење да се пуца у руске војнике – у том тренутку су у Министарству одбране Украјине били наши људи који су саставили одговарајућа документа са наређењем које искључује прво и послали их јединицама Оружаних снага Украјине на полуострву. То је збунило украјинске команданте . Док су утврдили „пуцати или не пуцати” – питање неутралисања ОС Украјине је већ било затворено”

ПОСЛЕ интервјуа председника Русије Владимира Путина о кримским догађајима од пре годину дана, који је укључен у филм „Крим. Пут у Домовину”, у руским медијима су почеле чешће да се појављују приче очевидаца и оцене аналитичара, како руских, тако и страних, које се своде на једно: Русија је извела јединствену операцију у којој је продемонстрила високи професионализам своје армије.

„Улазак Крима у састав Русије је био једна од најблиставијих војних операција у историји руске армије, у којој главни задатак није било само преузимање контроле над великом територијом, већ и спровођење операције без иједне капи крви – рекао је телевизији „Звезда” војни аналитичар Виктор Баранец. – То излази изван оквира свих претходних операција, доктрина и стратегија. То је очигледно. И ако говоримо о хибридном рату, оно што се догодило се може окарактерисати као његово блиставо вођење”.

С тим мишљењем се слаже и бивши командант Црноморске флоте Русије Игор Касатонов. По адмираловом мишљењу, „обавештајци НАТО су на Криму пропустили да примете све, и што се сме и што се не сме. Један од разлога је строги режим некоришћења радио-комуникационих система у периоду концентрисања трупа, као и вешто коришћење севастопољске базе и транспортних борбених возила која су превозила Оружане снаге на Крим” – нагласио је адмирал.

У САД сматрају да су оружане снаге Русије вешто користиле тактику XXI века. Такву оцену је дао бивши командант снага НАТО у Европи, адмирал у оставци Џејмс Ставридис. По његовом мишљењу, гаранција успешне кампање на Криму било је умешно комбиновање метода сајбер-ратовања, активне информативне подршке и добре обучености снага за специјалне операције. Све то је омогућило Русији да преузме иницијативу од Запада.

Ставридис је такође оценио да се деловање руске армије суштински променило од чеченске кампање 2000. године.

„Приступ копнених снага Русије решавању постављених задатака суштински се променио. Оне су блиставо одиграле своју партију” – цитирају адмирала западни медији.

Баранец сматра да се јединственост операције помоћи становништву Крима током одржавања референдума умногоме састоји у предосећању правог момента.

У филму „Крим. Пут у Домовину” Владимир Путин директно признаје да циљ Москве није био „анексија” полуострва, већ пружање његовим становницима шансе да „искажу мишљење” о својој даљој судбини и спречавање могућег крвопролића. Та забринутост није била неоправдана, ако се присетимо догађаја током државног преврата у Кијеву, у којем су погинуле стотине грађана, и бацимо поглед на Доњецк и Луганск, где су у артиљеријским и ракетним нападима украјинске армије погинуле хиљаде цивила.

Руски председник је признао да је лично управљао питањима везаним за Крим.

„Наша предност је била у томе што сам се ја лично бавио тиме. Када то чине водеће личности, извршиоци лакше раде” – рекао је он у интервјуу ауторима филма „Крим. Пут у Домовину”.

Путин је констатовао да су на Крим ради разоружавања украјинских јединица биле послате снаге ГРУ (Главне обавештајне управе при Генералштабу Оружаних снага РФ).

„Да би се блокирало и разоружало 20 хиљада људи, добро наоружаних, потребан је одређени састав људства. Не само по броју, већ и по квалитету. Били су потребни стручњаци који то умеју да раде. Зато сам дао налоге и инструкције Министарству одбране, нема шта да се скрива, да се под маском појачавања обезбеђења наших војних објеката на Криму тамо пребаце специјалне јединице Главне обавештајне управе, морнаричка пешадија и десантне снаге”.

„Врховни командант и Генералштаб су тачно погодили моменат у којем ће пребацивање великих руских снага омогућити да се потпуно дезоријентишу стране обавештајне службе” – истиче Баранец.

– Ако се присетимо, руска армија је у марту имала заказане велике војне вежбе десантних снага на Арктику. Тамо је чак и извршен ваздушни десант… Паралелно с тим иза Урала је послат велики број војних ешалона… Само што су по њиховом доласку на одредишта странци сазнали да су они празни! Обе те операције су одличан пример стратешког скривања правих циљева приликом прегруписавања руске војске”.

Информативна агенција „Медуза” наводи речи млађег водника 31. посебне Гардијске десантно-јуришне бригаде из Уљановска Олега Терјушина како је заправо протицала операција пребацивања војске на Крим.

По војниковим речима, послати су на Крим ради старања о безбедности током одржавања референдума и „демонстрације силе руске војске” пред украјинском армијом.

„На кримском полуострву смо били једни од првих, 24. фебруара 2014. године – прича млађи водник.

– Два дана пре тога, у касарни је дигнута узбуна. Формиране су батаљонско-тактичке групе и послати смо авионима у Анапу. Из Анапе су нас камионима пребацили у Новоросијск, одакле смо великим десантним бродом отпловили у Севастопољ. Нико, осим команде, појма није имао о операцији враћања Крима у састав Русије. Просто су нас укрцали на брод. А ујутро смо изашли на палубу и схватили да се налазимо негде у Севастопољу у војној поморској бази Црноморске флоте.

Чим смо сишли с брода на земљу, наредили су нам да скинемо све државне симболе и војне ознаке, да се не би прочуло да смо присутни на полуострву и да се не би сејала паника. Свима су подељене зелене фантомке, наочаре са затамњеним стаклима, штитници за колена и налактице. И то је било све од опреме. Мислим да смо били једни од првих које су почели да зову „фини људи”. Амблеме с руском заставом и амблеме јединице смо вратили тек после референдума. На дан референдума, 16. марта, проглашено је појачано дежурство. У рано јутро смо стигли на контролне пунктове и носили смо беле траке на рукавима као знак да смо миротворци и да нисмо ту због војне агресије”

Стефен Бланк, бивши стручњак за руске оружане снаге каже: „Руске оружане снаге су постале много рафинираније, то показују њихова еволуција, њихова утренираност, оперативно размишљање и стратегија”. Тако је за улазак на Крим Русија искористила концентрацију великих војних групација поред источне границе Украјине. У одређеном смислу то је био маневар за одвлачење пажње. После тога су специјално обучени одреди руске армије без ознака брзо стигли на Крим и заузели кључне тачке. Осим тога, они су исекли телефонске каблове, онемогућили комуникације и искористили средства за сајбер-ратовање како би одсекли од Украјине њене пружане снаге на Кримском полуострву.

„Они су раставили украјинске снаге на Криму, изоловавши их од контролних и командних пунктова” – истакао је командант оружаних снага НАТО у Европи генерал Филип Бридлав.

Баранец напомиње да није руски десант „освајао градове”, већ, пре свега, јединице самоодбране полуострва: козаци и устаници. По речима војног аналитичара, управо су они блокирали украјинске војне јединице.

Бивши командант одреда кримске самоодбране Михаил Шеремет, који је у априлу 2014. године постао заменик премијера Крима, изјавио је да су одреди самоодбране бројали око пет хиљада људи, од тога хиљаду и по – у Симферопољу.

Мештани се присећају да су устаници били мушкарци „од 16 до 55 година”. Руске десантне снаге јединице за специјалне операције ГРУ биле су „други одбрамбени обруч”, фактор подршке и сигурности кримских устаника” – истакао је Баранец.

„Одличан посао су одрадиле обавештајне службе – тврди Баранец – када је из Кијева стигло наређење да се пуца у руске војнике. У том тренутку у Министарству одбране Украјине су били наши људи који су саставили одговарајућа документа са наређењем које искључује прво и послали их јединицама Оружаних снага Украјине на полуострву. То је збунило украјинске команданте . Док су утврдили „пуцати или не пуцати”, питање неутралисања ОС Украјине је већ било затворено”.

Додуше, термин „неутралисање” није до краја прецизан. Кримски устаници и руски војници практично нису користили оружје приликом заузимања украјинских гарнизона. Свим украјинским војницима је предлагано да се предају, и ако желе, да положе руску заклетву и остану да служе у својим јединицама. Војни аналитичар истиче да је одређену улогу у постизању успеха имала и велика дисциплина руских војника.

„Сваки официр и сваки војник је имао мобилни телефон – каже Баранец. – Али, западне обавештајне службе на основу пресретнутих разговора руских војника нису могле да извуку закључак о пребацивању трупа и почетку војне операције. У данашњим условима то је просто фантастика! Исто као и дејства  бродова Црноморске флоте, који су у тешким временским условима тајно и брзо пребацили на полуострво значајне војне снаге руске армије”.

Тада су, у марту 2014. године, земље НАТО најавиле војне вежбе у Црном мору: обалама Румуније приближио се амерички разарач, а ка Криму се, наоружан крстарећим ракетама, запутио разарач америчке Ратне морнарице „Доналд Кук”. И нико није знао да ја мало раније по Путиновом наређењу из руског дела црноморске обале на Крим достављен обалски ракетни систем „Бастион”.

„Бастион је оружје велике прецизности. У одређеном тренутку пребацили смо системе „Бастион”, и разместили смо их тако да се виде из свемира” – истакао је руски лидер.

„То се не може учинити ни по чијој одлуци, осим по одлуци врховног команданта. „Бастион” је одбрамбени систем који штити обалу, штити територију. То је, вероватно, најефикаснији обалски систем на свету данас. Да, и ми смо у одређеном тренутку, да би било јасно да је Крим добро заштићен, пребацили тамо те системе Бастион” – казао је председник РФ.

По речима команданта флоте Александра Витка, осмица коју је тада нацртао амерички разарач „Доналд Кук”, бежећи од «Бастиона», тешко да је до тада виђена у Црном мору.

Међутим, тада је било питање – да ли ће се Запад умешати војно?

„То није могло да се зна одмах, зато сам у првој фази рада био принуђен да на одговарајући начин оријентишем наше Оружане снаге. И не просто да оријентишем, већ да им дам директне инструкције, наређења поводом могућег понашања Русије и наших оружаних снага у случају било каквог развоја ситуације” — открио је Путин.

Он је додао да је Русија у том моменту могла да доведе у стање борбене готовости и нуклеарне снаге: „Били смо спремни да то учинимо. Разговарао сам са колегама и говорио сам им да је то (Крим) наша историјска територија, да тамо живе Руси који су у опасности и да не можемо да их напустимо. Нисмо ми извршили државни преврат, то су учинили националисти и људи с екстремним ставовима. Ви сте их подржали. Али, где се ви налазите? Хиљадама километара далеко? А ми смо овде, и ово је наша земља! За шта ви хоћете тамо да се борите? Не знате? А ми знамо. И ми смо спремни на то”.

„Е, то је поштен и искрен став. И зато не мислим да је неко имао жељу да започиње неки светски сукоб” — казао је председник Русије. Он је истакао да је био спреман „на најнеповољнији развој ситуације”.

Каније су извори у Министарству одбране испричали да су неки војни стручњаци предлагали Владимиру Путину као врховном команданту да искористи сва расположива средства ради демонстрације спремности Русије да заштити своје националне интересе. Руски председник је одговорио: „Упркос свој сложености и драматичности ситуације, хладни рат је завршен, и нису нам потребне међународне кризе попут Карипске. Тим пре што ситуација није захтевала такве потезе, и то би било у супротности с нашим интересима”.

„Што се тиче наших снага за нуклеарно обуздавање — додао је тада Путин — оне су увек у стању пуне борбене готовости”.

У међувремену, у Црном мору, више од десет америчких морнара с разарача „Доналд Кук” поднело је захтев за отпуштање из војске, јавили су медији, након што је руски авион Су-24 пролетео неколико десетина метара изнад брода, који је и без тога био заплашен ракета руског „Бастиона”.

Резултат операције за одржавање мира на полуострву Крим је познат: 96 одсто Кримљана је подржало присаједињење Русији. Те резултате су прво покушали да припишу „руској пропаганди” или „војном притиску”. Међутим, у фебруару ове године истраживање јавног мњења спровели су украјински социолози из GfK Ukraine по наруџбини украјинске компаније Berta Communications (на њеном челу је познати украјински политички аналитичар Тарас Березовец) уз подршку канадског фонда Canada Fund for Local Initiatives.

Резултат анкете је: 82 одсто становника Крима у потпуности подржава присаједињење Русији. При том, још 11 одсто испитаника је рекло да у принципу подржава. И само четири одсто анкетираних је било против.

Нутралисање украјинске армије на Криму – блистава војна операција 21. века

Што се тиче „војних” и „војно-политичких” резултата кампање, међу њима је и оставка осморице високо рангираних америчких генерала, који су, по речима Виктора Баранеца, послати у резерву због фијаска америчких обавештајних служби у Украјини.

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *