Вилијам Хејг прети да је чланство нове државе у ЕУ на дугом штапу, док Единбург упозорава Брисел да ће изгубити енергетску сигурност уколико се одрекну Шкотске
Лондон ужурбано покушава да докаже како ће Шкотима бити готово немогуће да поново постану чланица Европске уније уколико на септембарском референдуму гласају за отцепљење. Свестан да ће питање чланства у ЕУ бити једна од одлучујућих тачака за опредељење о независности, шкотски премијер Алекс Салмонд чини све да Бриселу докаже како би ЕУ без Шкотске била на великом губитку и да би јој чак била угрожена енергетска безбедност и политика рибарења.
Лондон и Единбург џентлменски су се договорили око референдума о отцепљењу Шкотске, али како се овај датум приближава, све више парадоксалних аргумената излази на површину. Лондон тако инсистира да би независна Шкотска изгубила на својој политичкој и економској снази без заједничке државе и да би истовремено била екскомуницирана из ЕУ, мада и сама Велика Британија планира да се на референдуму 2017. изјасни хоће ли да остане или да се самовољно искључи из европске породице.
Шкотска поседује 60 одсто нафтних резерви у ЕУ, и игра кључну улогу у развоју зелених технологија, има једно од највећих националних подручја за риболов, сто шездесет хиљада људи из других земаља ЕУ тренутно живи и ради у Шкотској… Све ове податке изнео је јуче у Колеџу Европе у Брижу Алекс Салмонд у нади да ће припремити терен за измену регулатива у ЕУ, како би новонастале независне државе могле експресно да уђу у европско чланство.
Брисел је пре три месеца јасно ставио до знања да ће у случају отцепљења новонастале државе морати да прођу кроз цео процес приступања као да никада нису биле у чланству у ЕУ. Салмонд покушава да са Бриселом иза главне сцене пронађе законски оквир по коме би Шкотска глатко прешла у ЕУ као независна држава чим у марту 2016, годину и по дана после референдума, озваничи свој статус. То исто ради и Артур Мас, председник каталонске владе, која је још у неповољнијој ситуацији, јер Мадрид није дао сагласност за одржавање плебисцита у североисточној покрајини Шпаније.
Неформална припрема терена у Бриселу, за догађај који ће се тек одиграти, није неуобичајена појава. И пре него што је изабран за председника Србије, Томислав Николић је често ишао у Брисел како би тамошње званичнике упутио у програмску оријентацију напредњака.
Лондон је међутим одговорио Салмонду и пре него што је шкотски премијер стигао до европског колеџа у Брижу. Британски министар спољних послова Вилијам Хејг упитао је Салмонда у отвореном писму да ли је шкотски премијер „обезбедио подршку било које од 28 ЕУ чланица” за план да Шкотска у случају независности „остане у чланству ЕУ”. То би, како коментаришу медији, било могуће ако би се применио одређени члан у постојећим прописима. Он дозвољава промене у важећим споразумима уколико се све чланице ЕУ с тим сложе и ако те измене не „доводе до контроверзних околности”.
Уз опаску да „народ Шкотске заслужује да унапред зна све чињенице, пре него што донесе једну од најзначајнијих политичких одлука у историји наше заједнице”, Хејг упозорава да је чланство независне Шкотске у ЕУ неизвесно и да је на дугом штапу.
Шкотска ће у случају да постане независна изгубити новац који ЕУ враћа Великој Британији, а како наводи Хејг ради се о три милијарде фунти.
„Народ Шкотске ће тако бити доведен у ситуацију да већ гарантовану преговарачку снагу једне од најјачих чланица ЕУ (Велика Британија) размени за несигурну добру вољу 28 земаља, и то по много већој цени.”
Салмонд му одговара да торијевци немају права да придикују Шкотској, кад и сами припремају референдум о изласку из ЕУ.
У међувремену се сужава разлика између оних који су за независност и оних који би да остану заједно са Енглезима. Заговорници независности, са Алексом Салмондом на челу, најбољи су у финишу, кажу коментатори.
Oштра међусобна оптуживања: Алекс Салмонд и Вилијам Хејг
Негативна кампања застрашивања Шкота, коју спроводе заговорници остајања у Великој Британији, није до сада дала никакве резултате. Тас на страну независности могао би да превагне уколико из Брисела стигне неки нови и јаснији сигнал. Ако се то не догоди, влада Шкотске има резервну варијанту. Постаће део Скандинавије, како најављују челници из Единбурга. Нико од званичника Нордијског савета, тела са седиштем у Копенхагену, које регулише блиске везе између ових земаља, није се још изјаснио да ли прихвата нову чланицу.
Извор: Политика/Зорана Шуваковић
