У трци за авети хемијског оружја Садама Хусеина, америчка армија је уништила Ирак као државу и претворила је у ново гњездо исламског тероризма. Коме је и зашто био потребан крах Хусеиновог режима?
Почетком 2000-их година неокозервативна адмиистрација САД заинтересовала се за нову идеју — Американци су решили да реформишу Блиски Исток. Ради тога био је формиран план према којем прекрајање државног уређења блискоисточних држава требало је да се врши на два начина — убеђивањем и подршком режима који пристају на укључивање у орбиту америчког утицаја, углавном нафтних диктатора. Један од таквих непокорних био је лидер Ирака Садам Хусеин, чија земља, према мишљењу Американаца, имала је јаку потребу за ”демократизацијом”, каже експерт оријенталиста Института за стратешке оцене и анализе Сергеј Демиденко:
Ова стратегија подразумевала је економске користи — доћи до ирачке нафе, ставити је под контролу и диктирати цене на светском енергетском тржишту. Ако се под контролу стави Ирак, исто се дешава са ОПЕК, зато што је Ирак у том тренутку поседовао друге по величини резерве после Саудијске Арабије. Као друго, ова стратегија је подразумевала неопходност да се регион учини лојалнијим не само САД, већ и ”златној милијарди” у целини. Као треће, подразумевала се неопходност ограничити разне изазове и опасности које су потицале из тог региона. То је ширење тероризма, оружја за масовно уништење, болести и илегалне миграције.
Ипак Американци нису чак ни претпостављали до чега ће на крају довести њихов ”крсташки поход” против Хусеина. Разбивши ирачку армију, не баш најслабију у региону, Америка није била у стању да сачува од распада саму ирачку државу. Између осталог, Вашингтон није посебно ометао распад земље и њено клизање у грађански рат. Ипак, како сматра Сергеј Демиденко. Американци нису мислили о последицама.Када су они упали у земљу 2003. године, они нису претпостављали да ће се тако десити. Феномен ирачке операције састојао се у томе што су они врло пажљиво промислили војну компоненту, а шта ће бити даље, Американци нису помислили. У том тренутку у недрима америчке администрације је владала таква митологема о томе да ће демократија сама по себи све поправити. Збацићемо Хусеина, поставити парламент, и све ће бити добро. Али оно што је добро за САД, лоше је за архаична друштва. Али за тај проблем они уопште нису били спремни. И држава је почела да се распада сама по себи.
Навика Американаца да прво раде, а затим мисле, постала је визит-карта спољне политике Вашинттона у последње време. И да није ове америчке непосредности, ситуација у Ираку би могла да буде сасвим другачија, сматра руководилац Центра за Азију и Блиски Исток Руског института за стратешка истраживања Јелена Супоњина.
Садам Хусеин / © Photo: AP/Iraqi TV via APTN
Американци, обични људи, прилазе помало идеализовно својим представама о могућности извоза демократије, о могућности да науче неког да живи другачије. Да, у Ираку је била диктатура. Али није требало тако учити Ирачане да живе слободно. Па није их ни требало учити. Они би сами дошли до тога — земље се мењају, пре или касније оне долазе до потребе реформи. Ирачани би до тог дошли.
Али томе није било суђено да се оствари. Масовним ракетним и бомбашким ударима, чишћењем и гањем градова и села, америчка армија претворила је богату блискоисточну државу Ирак у црну рупу, куда су свега неколико година касније почели да долазе терористи свих боја. И коначни резултат тешко да ће обрадовати Америку — једна од најратоборнијих терористичких групација Исламска држава Ирака и Леванта која јача, објавила је да формира калифат џихадиста на ирачкој територији.
Извор: Глас Русије
