Док је М5С левичарски покрет, дотле је Алтернативе фуер Деутсцхланд(Алтернатива за Немачку, скраћено АфД) у Немачкој чиста десничарска партија која ужива велики углед чак и међу припадницима екстремне деснице. Вођена од веома елоквентног, способног и агилног професора Бренда Лукеа странка је од самог свог оснивања средином априла 2013. у жижи медијске пажње. По тренутним истраживањима јавног мњења АфД може на предстојећим јесењим изборима за Бундестаг да освоји без проблема 10 одсто гласова.
Бернардо Витулано,(дописник из Рима)
Оно што посебно забрињава политичке аналитичаре је чињеница да, иако у сржи десничарска партија, АфД ужива велико поверење бирача који су до сада бирали левичарске партије: њих чак 29 одсто може да замисли да на следећим изборима свој глас поклони овој странци, док је код присталица конзервативног ЦСУ-а тај проценат доста нижи – тек 19 одсто.
Бирачи су просто одушевљени Лукеовом изјавом на оснивачкој скупштини странке: „Евро је историјска грешка.“ Све је већи проценат Немаца који желе повратак немачке марке и излазак њихове земље из монетарне уније. Управо на њих рачунају лидери АфД-а.
Пишући докторску дисертацију под насловом: Биланс једне неуспеле комуникације. Студије о немачкој историји настанка евра и њеном демократско-теоретском квалитету, немачки новинар Јенс Петер Паул је разговарао са многим особама, међу којима је био и бивши канцелар Хелмут Кол. Интервју је вођен 14. марта 2002. у Берлину и објављен тек сада – заједно са дисертацијом.
Кол је рекао да је знао да у Немачкој нема већине која би била за увођење евра. У Немачкој је, како је додао, евро био одбачен већ и зато што су њени становници тек кратко време пре тога добили немачку марку, за коју су се борили у својој револуцији. Кол је о шансама за референдум рекао: „Али ја сам знао да у Немачкој немам шансе да победим на референдуму. Ми бисмо изгубили на гласању о увођењу евра. То је сасвим јасно. Ја бих на таквом референдуму изгубио и то у односу 7 према 3.“
Поменута дисертација је написана и одбрањена још 2002, али је широј јавности постала позната тек 11. априла 2013, односно уочи саме оснивачке скупштине АфД-а.
Како је БНД креирао тероризам
У времену када су сви извештавали о бомбашком нападу у Бостону, део немачких медија се присетио терористичког напада 26. септембра 1980. године на минхенском Октоберфесту који је живота коштао 13 особа. Повод за ово присећање било је сведочење немачког историчара Андреаса Крамера пред судом у Луксембургу, а које је поновио и у интервјуу немачкој новини Јунге Wелт 13. априла 2013.
Андреасов отац је био Јоханес Крамер (преминуо 2012.), некадашњи мајор немачког министарства одбране у Одељењу Г4, али и агент немачке обавештајне службе (БНД) где је радио за одељење ИВ у Минхену Пулаху, а под кодним именом Целло сарађивао је и са супертајном групомГладио/Стаy-Бехинд која припада НАТО-пакту.
Гладио је задужен за тајне терористичке ударе у режији и за рачун поменуте војне алијансе. По сведочењу млађег Крамера, његов отац му се поверио да је не само учествовао, као припадник БНД-а, немачке војске и групе Гладио, у прављењу бомбе која ће експлодирати на Октоберфесту, већ и да је инструисао атентатора Келера!
Разлог за овај чин је била жеља војних кругова да на предстојећим савезним изборима (одржаним 5. октобра 1980.) помогну да на власт дође ултра конзервативни Франц Јозеф Штраус из баварског ЦСУ-а, уместо левичарског канцелара Хелмута Шмита за кога се знало да, исто као и његов претходник Вили Брант, није склон ескалацији хладног рата, али и да би са њим на челу Немачка задржала стриктну војну неутралност, тако да би ратови као онај у бившој Југославији били или избегнути, или мање крвави.
Пошто ни овај атентат није помогао Штраусу да победи на изборима, конзервативна десница, којој је припадао Штраусов коалициони партнер Хелмут Кол, на власт је дошла тек неколико година касније и то након што је подмићени ФДП напустио коалицију са Шмитом и приклонио се десници.
Извор: магазин-таблоид.ком
