Педесетогодишњицу постојања НАТО је обележио агресијом на СРЈ и гажењем Повеље УН. Супротно сопственом оснивачком уговору он је од одбрамбеног војног савеза постао инструмент којим ће САД целом свету наметати једнополарни свет и своју хегемонију, а бивша Југославија је била његов опитни полигон. Наредних 15 година Северноатлантски савез је потрошио приближавајући се свом главном циљу – Русији. Жреци „новог светског поретка“ најавили су стварање „глобалног НАТО-а“ који ће деловати на свакој тачки планете, под изговором хуманитарних интервенција, ванредних ситуација и сл. Његова упоришта су се као зараза ширила Европом, од окупираног КиМ, Мађарске, Чешке, Пољске, Бугарске, Естоније, Летоније, Литваније, Румуније, Словачке и Словеније до Албаније и Хрватске. НАТО је почео да опкољава највећу земљу света системом својих војних постројења. Нови јубилеј 65 година постојања Северноатлантски савез је прославио изазивајући ново крвопролиће, овај пут у Украјини и јачањем војног присуства на самим границама Русије. Од Југославије до Украјине приметан је крвави траг бројних злочина Северноатлантског савеза.

Приближавање границама Русије било је пажљиво планирано. Како је пренео британски Гардијан, још 1954. године, годину дана након смрти Стаљина и годину дана пре стварања Варшавског савеза, тадашње совјетско руководство је затражило пријем у НАТО. Њихов предлог је у Вашингтону одбијен као немогућ и сукоб Запада са Истоком се наставио.[1]Френсис Стенор Саундерс, аутор књиге Хладни рат у култури, наводи да је од 1950. године ЦИА обављала функцију тајног министарства културе које је имало за циљ да Европи наметне америчке вредности, окрене је против Русије и сузбије утицај Москве на Старом континенту. Северноатлантском савезу је био потребан непријатељ који ће оправдати његово постојање и агресивно ширење, а савез са Москвом би онемогућило такву стратегију.

„Први нуклеарни рат“ против Европе

Убрзо након стварања НАТО-а (04.04.1949.) САД су допремиле у Европу тактичке нуклеарне бомбе Б61, како би их користиле у евентуалном сукобу са Русијом. Данас се то оружје званично налази на територији Белгије, Немачке, Италије и Холандије. Криза у Украјини је послужила Вашингтону као изговор против уклањања нуклеарног наоружања из Европе.[2] Уместо да склони нуклеарне бомбе, Обамина влада је решена да уложи милијарде долара за унапређење нуклеарног арсенала на Старом континенту.[3] Не треба заборавити да су САД прва држава која је употребила нуклеарно оружје против Јапана који је већ био на коленима и пред предајом, само да би показале своју моћ свету, а пре свега СССР-у. Према речима творца нуклеарне стратегије Француске, генерала Пјер М. Галоа први нуклеарни рат Сједињених држава против Европе одиграо се деведесетих година прошлог века приликом агресије НАТО пакта на РСК и РС. Тада је Северноатлантски савез користио муницију са осиромашеним уранијумом која и данас убија на Балкану. Од 1996. године у Братунцу је умрло 800 Срба који су се доселили са подручја општине Хаџићи. НАТО је током 1994. и 1995. године на Хаџиће и друге српске делове Сарајева избацио чак три тоне пројектила са осиромашеним уранијумом. Најмање 300 Срба је умрло од рака. Слађана Шаренац која се после бомбардовања, као седмогодишња девојчица, играла у кратеру од бомбе тешко је оболела. Најпре су јој отпали нокти на рукама и ногама, а потом су се појавили и други здравствени проблеми. Према званичним истраживањима стопа смртности код избеглица из Хаџића повећана је за четири пута.[4] НАТО је осиромашени уранијум користио и у агресији на СРЈ 1999. године. У Србији је од 2001. године до 2010. године појава малигних леукемија и лимфома повећана је за 110 одсто, док је учесталост појаве свих тумора заједно, леукемија и солидних тумора повећана за 20 посто.[5] Такође преко 300 италијанских војника, који су били припадници НАТО трупа, умрло је од разних врста тумора, претежно лимфних жлезда, док је више од 3.600 оболело, иако се верује да је њихов број знатно већи. Они су боравили у разним мировним мисијама, укључујући и оне у БиХ и на КиМ.[6] Злочиначку природу НАТО пакта и САД показао је амерички генерал Мајкл Шорт који је поводом агресије на СРЈ истакао: „Не можемо добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух!“[7] Злочинци се нису зауставили на Балкану.

НАТО је још 1998. године планирао кризу у Украјини

У САД и ЕУ покренут је снажан пропагандни рат против Русије због повратка Крима у њен састав. Водећи медији на Западу се утркују у производњи фалсификата којим се оптужује Москва за експанзинизам, а Вашингтон приказује као заштитник међународног права. Међутим, управо су Сједињене државе срушиле Повељу УН извршивши агресију на СРЈ. САД и НАТО су тада сарађивали са терористима и трговцима људским органима које и даље подржавају. Што се експанзионизма тиче још је Џорџ Буш старији обећао Михаилу Горбачову да НАТО никада неће прећи границе Западне Немачке, да неће у своје чланство примити државе Варшавског савеза, нити ће ступити на територију држава бившег Совјетског Савеза. Данас свако види да је председник САД лагао јер је Северноатлантски савез искористио слабост Русије да избије на њене границе. Генерал војне обавештајне службе Јован Милановић објашњава да је НАТО још 1998. године имао намеру да паралелно са агресијом на СРЈ изазове рушење уставног поретка у Украјини. Због откривања тих планова уз помоћ француског мајора Пјер Анри Бинела агресија је померена за 1999. годину када је успешан српски отпор, спречио брзу окупацију СРЈ и изазивање кризе у Украјини по сценарију НАТО, тврди генерал Милановић.[8] Српска борба је омогућила опоравак и уздизање Русије, али Северноатлантски савез није одустао од својих намера.

НАТО/ОТАН (Фото: EPA)

Још 2007. године професор Стивен Коен који је био саветник Џорџа Буша старијег, одржао је предавање руским студентима на Ломоносову у оквиру којег је открио да САД и НАТО одавно имају планове за опкољавање Русије и успостављање контроле над Грузијом и Украјином. „Само политички слепци не виде да НАТО – под капом Америке – прави својеврсну потковицу на границама Русије. Фронт ће бити на граници Русије с једне и Украјине и Грузије са друге стране. Једини начин да се ситуација смири је да САД одустану од политике ширења НАТО на Исток. Кремљ не жели заоштравање односа са САД али од њега не зависи хоће ли бити Хладног рата. Најважније је како ће се развијати односи између НАТО и Украјине и Грузије“, упозорио је професор Коен.[9] Данас у Украјини присуствујемо извршењу сценарија на који је упозорио бивши саветник Џорџа Буша старијег.

НАТО располаже огромним средствима. Ове 2014. године он ће потрошити 56 процената укупних светских издатака за одбрану. Буџет Северноатлантског савеза је већи од 1000 милијарди долара, док његови конкуренти располажу са далеко мањим фондовима. Кинески војни буџет износи 166 милијарди долара, а руски свега 90 милијарди долара.[10] Без обзира на ове чињенице Вашингтон захтева од чланица ЕУ да повећају своје издатке за НАТО, јер се спрема за вођење нових ратова. Управо због тога Северноатлантски савез представља највећу опасност за мир у свету.

Извор: Фонд Стратешке Културе

Коментариши чланак

Коментара