Вијести, Мишљења

САД Вучића тако узимају под своје да ће Србија заувек заборавити шта је самостална политика

СЕРВИЛНИ БГ-МЕДИЈИ ПРОГЛАСИЛИ ПОСЕТУ ИСТОРИЈСКОМ, А У САД О ЊОЈ НИКО НИЈЕ ОБЈАВИО НИ РЕЧ

  • Александар Вучић је током три дана у Вашингтону имао мноштво сусрета, али не изнад нивоа заменика шефа Стејт департмана, саветника Беле куће и сенатора. Разумљиво је што то није привукло никакву пажњу штампе и тв у САД. За њих Вучић није био „догађај”. Нико о премијеру и његовим саговорницима није написао ни један једини ред. Није било специјалних репортажа CNN, NBС, ABC, СBS, водеће телевизије чак нису ни поменуле српског премијера
  • Могу Американци покуповати предузећа и природне ресурсе Србије за багателу, али улагати у пројекте који би доносили добит у перспективи – то сигурно неће. Њих сада интересује само једно: Вучић се мора одрећи пријатељства са Москвом. У Стејт департману сматрају да се антируски фронт мора учврстити увлачењем Србије у њега. „Улазница за Запад” не може бити бесплатна
  • Вашингтон ће можда и помоћи, али ће за узврат узети шефа српске владе у такав „промет” да ће се Београд морати да заувек заборави самостално вођење политике. Примера за то на Балкану има много – Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија. У најкраћем: цела бивша Југолсавија коју је створио маршал Тито. Раније је он био газда на Балкану, а сада су Сједињене Државе

         Пише: Константин КАЧАЛИН

         ПРЕМИЈЕР Србије Александар Вучић вратио се из посете САД. Сервилни провладини српски медији назвали су ту посету „важном и историјском”, утркујући се обавештавали су о сваком премијеровом кораку по америчкој земљи.

         Он је током три дана имао мноштво сусрета, али не изнад нивоа заменика шефа Стејт департмана, саветника Беле куће и сенатора. Разумљиво је што то није привукло никакву пажњу штампе и тв у САД. За њих Вучић није био „догађај”.

         Нико о премијеру и његовим саговорницима није написао ни један једини ред. Није било специјалних репортажа CNN, NBС, ABC, СBS, водеће телевизије чак нису ни поменуле српског премијера.

         Новине и њихове онлајн-врзије такође нису објавиле ни реч о о српском „важном госту из Београда”. Треба их разумети.

         У САД мало кога интересује где се тамо негде налази Србија и ко у њој живи. Пре 20 и нешто година Балкан је био на топ-листи светских новости. Данас мало ко обраћа пажњу на југ Балкана. Осим неких дипломата и сенатора (типа Џона Мекејна).

         Озбиљне новинаре, политикоологе и аналитичаре данас је тешко заинтересовати за Србију. Зато је пропао покушај да се Вучић наметне америчким медијима: локална публика напросто није ни видела „главног хероја”.

         Тако се званична посета претворила у „туристичко путовање” на рачун српских пореских обвезника.

         У Београду се труде да о томе не говоре. Исувише је много нада владајућа елита повезивала са преговорима у Вашингтону, а резултата – нема. Тешко да ће се у скорије време појавити пословни уговори тешки много милиона и најновије технологије.

         Могу Американци покуповати предузећа и природне ресурсе Србије за багателу, али улагати у пројекте који би доносили добит у перспективи – то сигурно неће.

         Њих сада интересује само једно: Вучић се мора одрећи пријатељства са Москвом.

         У Стејт департману сматрају да се антируски фронт мора учврстити увлачењем Србије у њега. „Улазница за Запад” не може бити бесплатна, за њу се тражи солидна цена. Вашингтон је можда спреман и да да попуст, али још није одредио – какав.

         У јулу ће у главни град Србије стићи помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд која је у зиму 2014. делила кекс у Кијеву.  Она је мајстор за обећања, зато није искључено да ће Вучић после тога поћи на конфликт са Москвом и Газпромом.

         Он може одустати од градње Турског тока (македонски премијер Груевски то је већ учинио), „помирити” се са Албанцем Хашимом Тачијем и пристати на гас из шкриљаца који ће бити 2-3 пута скупљи од руског.

         Последњег дана његове „вашингтонске турнеје”, Вучића су позвали у Галас Америке. У програму „Отоврени студио”, који се емитује на српском, премијер је изгледао веом уморно. Главна теза онога што је изговорио, било је: „Вашингтон нас неће обманути”.

         Заиста? Коментатор Гласа Америке Јануш Бугајски пише: „ Нико на Западу неће подржавати Русију ако буде тесно повезана са русијом, економски, политички и дипломатски. Београд се мора одлучити – да ли је део Европске уније и западне алијансе безбедности, чак и без чланства у НАТО, или припада руској сфери”.

         Први корак који ће морати да направе Вучић и његова екипа биће – да изађу усусрет америчком председнику Бараку Обами и да покушају да успоставе нормалне билатералне односе са Приштином, а не да дестабилизује ситуацију у региону. Тако процењује Бугајски. А то је практично позиција Стејт департмана.

         Вучић се се у том случају, како се може закључити, дефинитивно опростити са Косовом.

         Тачи спава и види како Београд не само одустаје од Косова и Метохије једном заувек, него и да неће претендовати на огромне природне ресурсе покрајине. Угаљ, бакар, никл и остала богатства тако би аутоматски прешла у руке америчких корпорација. Због тога је српски премијер и био позван у Вашингтон, за то су му дали реч на Гласу Америке.

         Вучић је у студију поновио оно што је већ више пута говорио: „Желим да имамо гас и – ако је могуће – да буде јефтинији него што је сада. Ако нам у томе помогну американци – хвала”.

САД Вучића тако узимају под своје да ће Србија заувек заборавити шта је самостална политика

САД Вучића тако узимају под своје да ће Србија заувек заборавити шта је самостална политика

Вашингтон ће можда и помоћи, али ће за узврат узети шефа српске владе у такав „промет” да ће се Београд морати да заувек заборави самостално вођење политике. Примера за то на Балкану има много – Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија. У најкраћем: цела бивша Југолсавија коју је створио маршал Тито.

Раније је он био газда на Балкану, а сада су Сједињене Државе.

Вучић је, изгледа, почео да то схвата, али шта он може да учини?

Само, главно је питање: жели ли?

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *