Вијести, Мишљења, Регион

Вук у јагњећем аутфиту: Антифашизам у Босни и Херцеговини?

Модерни тзв. антифашизам, и модерни самозвани антифашисти и антифашистице у БиХ, прилично добро се служе фашистичким методама у својој борби.

У Дејтонској творевини смо свједоци непрестаног набацивања фашистичке етикете на све неистомишљенике од стране једне малобројне интересне групе, уз већ широко раширено федерално отимање антифашистичких тековина српском народу, те свеинституционално лијепљење фашистичких и геноцидних етикета истом.

Овдје се превасходно бавимо овом првом групацијом. Њихове главне особине су хистерично неприхватање другачијег мишљења, пропагирање мржње према свакоме ко се држи конзервативних вриједности, нетрпељивост према религиозним људима и религији уопште, називање фашистом сваког онога ко им супростави другачије идеје, итд.

Под антифашистичком борбом подразумјевају само ону комунистичког партизанског покрета, док остале антифашисте занемарују, проглашавају за сараднике окупатора или издајнике народа.

Што се тиче њихове борбе данас, она је усредсређена на негирање историјских чињеница о комунизму, његовом тоталитаризму, злочинима комуниста, затим тобожњем залагању за грађанско друштво, осуду злочина у протеклом грађанском рату у БиХ, људским правима, итд, итд…

До грађанског друштва величањем урбицидиста

Смјешно звучи чињеница, да се данашњи антифашисти боре за грађанско друштво, када знамо да су комунисти, чим су дошли на власт у Југославији, ликвидирали грађански слој.

На мјесто њих, дошли су подобни „другови“ и тако је настала „црвена буржоазија“. Потомци тих црвених малограђана боре се данас за друштво које су њихови идеолошки узори уништили, а у исто вријеме величају „другове“ у црним кожним мантилима.

Михаиловић Дража њемачка потјерница

Михаиловић Дража њемачка потјерница

Све перјанице тзв. „либералног“, „антифашистичког“, „проевропског“ друштва у Србији, који отворено раде у интересу непријатеља Србије, редом су дјеца или унуци носилаца комунистичке страховладе.

Ту мрачњачку и злочиначку природу својих предака занемарују приликом осуда сличних поступака њихових савременика и оних историјских покрета и личности који су наши савременици.

Сви смо ми исти, само су Срби најгори

Што се тиче осуде за злочине у протеклом рату, антифашисти сва три конститутивна народа, у један глас осуђују српске злочине у БиХ. Злочини које је неко починио у име Срба треба да се осуде, али то не значи да злочини остала два народа треба да се маргинализују и забораве.

Е, сад, чим сте рекли или написали ову реченицу, ви сте са тзв. антифашистима завршили и они сматрају да имају право да вас на најгрубљи начин вријеђају и тероришу због вашег, у основи помирљивог и неискључивог мишљења.

Најгоре од свега јесте то, да се чак неке ствари у вези злочина које су починили Срби фалсификују или не приказују у правом свјетлу. Прави примјер тога јесте град Приједор, који се у посљедње вријеме систематски шиканира, као град геноцида над несрпским становништвом, а у томе, између осталих, своју ролу играју и тзв. антифашисти и једнако тзв. антифашисткиње.

Приједор и бијеле траке: Младен Стојановић се врти у гробу

У многим чланцима, документарним филмовима и емисијама посвећеним случају Приједора, упорно се прећуткују многе битне ствари. Прећуткује се покушај споразума Приједорских власти 1992. године, са околним муслиманским одборима о мирном рјешењу кризе. Напад Муслимана на Приједор нигдје се не спомиње.

Говори се о бјелим заставама које су несрби морали истицати на својим кућама, али се прешућује да су бијела платна истицали и Срби. Моја породица, напримјер. Жели се протурити прича, да су муслимански цивили, слично некад Јеврејима, морали носити бијеле траке око руку, што апсолутно није тачно.

Са друге стране, наши антифашисти избјегавају да истакну чињеницу, да су Срби, уз Јевреје, највеће жртве фашизма и нацизма на овим просторима, а у омјеру са бројем становника и у Европи.

Традиција антифашизма код Срба и неких других

Такође се избјегава подвући, да су у огромној већини Срби били борци против фашизма, како у партизанима тако и у Југословенској Војсци у Отаџбини.

Четници обешчашћују заробљену свастику.

Четници обешчашћују заробљену свастику.

Монструозно је да и данас већина српске јавности не зна, оно што од хрватске јавности крију тамошњи антифашисти, чија залагања су зачуђујуће једнако антисрпска, као и код ових домаћих.

За њих један цитирани податак:

Према документима објављеним након Другог свјетског рата у Зборнику докумената, том V, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942. био:

• Шеста личка дивизија – 96% Срба;
• Седма банијска дивизија – 92% Срба
• Осма кордунашка дивизија – 95% Срба
• Дванаеста славонска дивизија – 85% Срба

Уколико ововијековни тзв. антифашисти не вјерују подацима које смо управо навели, навешћемо цитат који могу потврдити и британски историчари специјализовани за Черчила, пошто је њему лично и за вријеме сусрета у Казерти 1944. друг Тито упутио ове ријечи:

„Морамо овдје подвући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.“

Све пада, фашизам код Срба је „у порасту“

И поред овога, свака подигнута десница неког клинца, који у суштини и не зна какво огрешење о своје претке прави, означава се као растући фашизам код Срба. Чак и антисемитизам!

За све који тако мисле, и „антифашисте“ и „фашисте“, ево један податак:

Наредба усташког стожарника у Мостару, Ивана Зовка, од 23. јуна 1941. године која гласи:

1. „Више од два Србина или Жидова не смију се кретати градом заједно.
2. Жидови или Срби не смију уопће заједно ићи или се дружити
3. Послије 8 сати увече Срби и Жидови морају бити у својим кућама.
4. Жидови и Срби при куповању у радњама морају чекати да Хрвати подмире своје потребе, па тек онда да купују.
5. Жидови ће куповати само у својим радњама.
6. Срби и Жидови не смију ићи на шеталиште, нити смију сједити на Тргу Слободе.
7. Срби и Жидови не смију плесати у јавним локалима.

Сваки прекршај казниће се најкраће на лицу мјеста и без изузетка.“

Дакле, за хрватско-муслиманске усташе, Срби и Јевреји били су исто. Нељуди, које није било гријех убити. Према томе, сваки антисемитизам који се приписује Србима је апсурдан, а углавном га приписују исти они који су огрезли у антисрбизму.

СС Ханџар дивизија Стаљинград 1943

СС Ханџар дивизија Стаљинград 1943

Иако у Мостару постоје улице са именима једних од најмоструознијих хрватских усташких крвника, а школе у Федерацији носе имена по муслиманским СС-овцима, на улицама градова у Федерацији нећете видјети младе активисте и активисткиње „из цијеле БиХ“ у протестној шетњи против његовања фашизма у њиховим срединама.

По која ријеч се чује, али чисто ради реда, ето да могу рећи како се они боре против фашизма. Такве акције су резервисане искључиво за Републику Српску.

Једначење по звучности и мјесту злочина

На улицама Сарајева, Мостара, Зенице, Тузле и других градова у „већем БиХ ентитету“, нећете видјети протестне колоне младих активиста и активисткиња, како траже да се обиљеже мјеста гдје су Бошњаци и Хрвати убијали и мучили своје комшије Србе. Те колоне су тренутно резервисане само за Приједор, јер само те колоне се финансирају, ове друге не би се исплатиле.

Млади антифашисти и антифашисткиње, следећи идеју тзв. „братства и јединства“, опет изједначавају све народе и народности, па и њихове фашизме.

Тако су усташама и балистима једнаки четници, Дража је српски Павелић, владика Велимировић ништа бољи није од Степинца, итд. У томе се иде још дубље, па тако хрватском правашу и оцу домовине Анти Старчевићу, на другој страни одговара Вук Стефановић Караџић (!?) као „српски хегемониста“.

Сљедећи логику младих и дебело самозваних антифашиста и антифашисткиња, војвода Добросав Јевђевић, који је уз помоћ италијанских окупатора бранио херцеговачке Србе од помахниталих хрватско-муслиманских усташа, доводи се у исту раван са нпр. муслиманским усташама из Фазлагића Куле, који су 1941. напунили Корићку јаму Србима из села Корита.

Муслиманске усташе Фазлагића Кула.

Муслиманске усташе Фазлагића Кула.

Вођа те злочиначке ордије, хоџа Мухарем Главинић, соколио је своје сљедбенике ријечима: „Данас је за сваког правог муслимана, усташка пушка највећа светиња послије Аллаха“.

Дража Михаиловић, који је одликован од савезника и објављиван на насловницама магазина Тајмс, поистовјећује се са Антом Павелићем, а његови „дражиновци“ који су по доласку Црвене армије у Србију, заједно с њом ослободили неке градове и мјеста, ништа бољи нису од хрватско-муслиманских добровољаца пред Стаљинградом, који су јуришали на Црвену армију притиснуту на обали Волге.

Тако размишљају млади „антифашисти“ и „антифашисткиње“, чији однос према истој тој Русији данас није ни близу онакав какав су имали комунисти чије тековине желе да баштине. Данас су они сви редом против Путина, на страни Ангеле Меркел и пјевачица из Пуси Рајота.

Сарајевска раја из ратног белаја

Сарајево се види као центар антифашизма у БиХ. Он је одувјек био мултиетичан и мултиконфесионалан, ни налик „фашистичкој“ Бањој Луци. То што Срба у Сарајеву има скоро мање него Кинеза, и што њихове кости и даље леже испод Сарајевских паркова, депонија и зграда; чекајући да их неко откопа, не побуђује код антифашиста жељу, да бар један од њих стане на Башчаршију у знак протеста.

Изгледа да је и то резервисано само за Приједор.

Антисемитизам, наравно, као и фашизам, никад није био својствен Сарајлијама, можда Приједорчанима, Бањалучанима, Вишеграђанима са све Андрићградом јесте, али никако раји из Сарајева.

Па, забога, Београд је први град који је у Другом свјетском рату очишћен од Јевреја! Без обзира што су тај посао спровеле њемачке окупационе власти, ипак се то приписује српским „фашистима“.

Насловна страница Тајма - ђенерал Дража Михајловић

Насловна страница Тајма – ђенерал Дража Михајловић

Хајде да видимо шта је антифашистичка раја из Сарајева радила далеке 1941. године:

„Сарајево је привремено, до пораза немачке војске под Стаљинградом, у зиму 1943, било најфанатизованије нацистичко упориште. Јуриш уличне руље на главну Сефардску синагогу („Темпл“) уследио је одмах после уласка окупационих трупа. Однели су и бакарни кров. Од десет хиљада Јевреја, рат је преживело 1.400. Ликвидација је почела пре почетка холокауста у осталој Европи.“ – (Милорад Екмечић,“ Дуго кретање између клања и орања“).

…ал’ ти паре не могу, купит’ рају искрену

Антифашисти и антифашисткиње у БиХ, заборављају неке чињенице а што је још горе, занемарују и стратишта на којима су фашисти убијали Србе, Јевреје и антифашисте.

Тако данас, више се зна о Сребреници, него о Јадовну, Томашица се у медијима спомиње скоро сваки дан, а шта оно би Слана на острву Пагу? Да не спомињемо Кравице, Сијековац, Возућу… Па, побогу, за то су Срби сами криви, или као што каже Хелсиншки одбор за људска права из Београда то је „жалосна чињеница али не и злочин“.

Али нећемо им замјерити. Они се баве људским правима, а ми овдје говоримо о Србима.

Кад сагледамо данашњи антифашизам у БиХ, боље је да нас називају фашистима јер смо нпр. рекли да лажу везано за бијеле траке у Приједору, него да нас стављају у исти кош са антифашистима, који послије ријечи Јасеновац ставе смајлија.

Извор: Фронтал.СРБ/Борис Радаковић

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *