Суд није ни дозволио једином стварном браниоцу младобосанаца да до краја образложи одбрану, а други адвокати могли су да пређу на страну тужиоца.
Зденко Томановић Фото Танјуг
Захтев за ревизију судског поступка Гаврилу Принципу јесте легитиман и то баш у овом тренутку, то је одговор на захтеве за ревизију историје. Ревизија поступка би најбоље показала како се суд односио према истини када је реч о Принципу и Србији, али и како је третирао право. Тек ће тако историја бити најбољи судија тој пресуди и њеном домашају, коментарише познати адвокат Зденко Томановић иницијативу за ревизију процеса вођеног због Сарајевског атентата, извршеног 28. јуна 1914. године.
– Судске пресуде неретко имају битну улогу у писању историје, али ако се већ реконструишу историјске чињенице за политичке потребе садашњости, и то на основу ауторитета једне судске пресуде донете пре 100 година,онда је легитиман захтев да се утицај те кривичне пресуде најпре постави под тест правних стандарда поузданости такве пресуде – истиче Томановић.
Он сматра де је ревизија поступка правно могућа и то у Сарајеву, али то, наравно, пре свега зависи од политичке воље.
– Најлакши пут би био доношење посебног закона за ревизију поступака чије су пресуде од значаја за писање историје, а које су резултат политичких потреба датог тренутка. Историја је пуна таквих судских одлука или таквих захтева: ревизија суђења Апису,па стаљинистички процеси или најновији захтеви за ревизију процеса Степинцу – објашњава Томановић.
Према пресуди изреченој Гаврилу Принципу и његовим друговима из „Младе Босне”, Принцип је био само продужена рука Србије. Све се сводило на то да је Принцип био средство Србије у намери да се БиХ отргне од Аустроугарске и припоји Србији, сматра он. Шта би био резултат нове пресуде, кад је у питању политичка историја?
– Она би показала да је атентат младобосанаца у Сарајеву доказ да је Босна и Херцеговина творевина муслимана, Срба и Хрвата, а не Србије. И да је пуцањ Гаврила Принципа,који није био усамљен насилни чин у тадашњој Аустроугарској,био револуционарно убиство тиранина ради општег добра. Но, није моје да залазим у посао историчара. Ревизија је увек добар пут да се размотре пресуде око којих постоје контроверзе, а у овом случају је и средство за утврђивање историјске правде. Са аспекта домашаја ревизије историје на бази судске пресуде,ревизија тог поступка би допринела истини и правди.А утврђене чињенице као резултат једног поступка и пресуде постале би део националне историје – истиче Томановић.
Осим тога, објашњава он, ако је судити по одбрани окривљених на процесу у јесен 1914, може се слободно рећи да одбрана није ни била омогућена, као и да није била слободна. Уосталом, суд није ни дозволио једином стварном бранитељу младобосанаца Рудолфу Цистлеру, да до краја образложи своју одбрану, док су други браниоци пре били део оптужбе.
– Управо због тога што се једини владао као бранилац оптужених, државни тужилац је дао предлог да се покрене истрага против Цистлера, да би овај после био и прогнан из БиХ.А ако адвокат није слободан у својој одбрани, према европским стандардима, сматра седа одбрана није ни постојала. Суђење без одбране јеван сфере права – каже Томановић.
У правном систему тадашње БиХ постојао је одређени континуитет између старе османске и нове аустроугарске власти, јер је Аустроугарска задржала многе правне установе из дотадашњег писаног и босанског обичајног права,као и поједине прописе из шеријатског права, па чак и за поједине правне послове су остали и шеријатски судови.И с правом је, каже Томановић, Цистлер покушао да објасни да је БиХ била под фактичким, али не и потпуним правним суверенитетом Хабзбурга.
–Цистлер је доказивао да ни окупација Босне и Херцеговине, утврђена Берлинским уговором од 1878, а затим ни анексија 1908, нису добиле правнилегитимитет, јер није добијена правно обавезна сагласност оба дела монархије, и Беча и Угарске. Дакле, иако их је Турска прихватила, правно су остали мањкави акти о анексији и окупацији, а тиме и кривични законик донет пар година након окупације,јер Скупштина Угарске није до почетка суђења прихватила та документа.А битан елеменат кривичног дела велеиздаје, за које се судило Принципу,покушај је да се територија Босне и Херцеговине отргнеод Аустроугарске иприпоји Србији.Цистлер је онемогућен управо у доказивању да суверенитет никад није де јуре пренет на нову власт, и да се БиХ, није од Аустроугарске могла отргнути. То значи да није могло бити кривичног дела велеиздаје – истиче Томановић.
Он објашњава да је адвокат Макс Фелбауер спасао Принципа смртне казне, јер је успешно оспорио тврдњу да је Принцип рођен 13. јуна, као што је писало у „домовнику”, уместо 14. јула, као што је писало у „матици рођених”.
– Остали адвокати као да нису ни постојали и могли су комотно да пређу на страну тужиоца.Па околност да су неким оптуженим изречене смртне казне, а да њихови браниоци нису уложили жалбу, даје целокупном суђењу јасан контекст – наглашава Томановић.
Извор: Политика
